Све више жена лидера држава

Република Српска 18.12.2013 | 11:45

Харизматична и популарна Мишел Башеле побједила је на предсједничким изборима одржаним протеклог викенда у тој земљи, чиме је постала прва чилеанска лидерка која је освојила и други предсједнички мандат. Побједа Башлеове показатељ је актуелног тренда многих земаља Латинске Америке, али и остатка свијета, да све чешће бирају жене за лидере, наводи британска телевизијска мрежа Би-Би-Си. На чело Малавија је у априлу 2012. године први пут дошла жена - Џојс Банда, пошто је претходни предсједник те афричке државе, Бингу ва Мутарика, преминуо од срчаног удара. Елен Џонсон Серлиф (72) постала је 2005. године, двије године по окончању бруталних 14-годишњих сукоба у Либерији, постала прва жена предсједник неке афричке државе. "Гвоздена лејди", како је називају њене присталице, 2011. године добила је Нобелову награду за мир. Шеик Хасина је у јануару 2009. године поново изабрана за предсједницу владе Бангладеша пошто је њена Лига Алави убједљиво побједила Националистичку партију Бангладеша њене дугогодишње политичке супарнице Бегум Халеде Зије. Јинглук Шинаватра, најмлађа сестра свргнутог тајландског премијера Таксина Шинаватре, убједљиво је, са својом опозиционом партијом Пеу Тај, побједила на изборима у јулу 2011. године и постала прва жена премијер Тајланда. Јужна Кореја је у децембру 2012. године изабрала Парк Геунхје за прву жену на мјесту председника. Њен отац, бивши предсједник Парк Чунг-хее, владао је земљом 18 година пошто је дошао на власт државним ударом. Хеле Торнинг-Шмит постала је прва данска премијерка послије избора у септембру 2011. године. Током централне комеморације преминулом јужноафричком лидеру Нелсону Манделу, Торнинг-Шмит је, заједно са америчким предсједником Бараком Обамом и британским премијером Дејвидом Камероном, била мета жестоких критика због "недоличног понашања". Далија Грибаускаите дошла је на чело Литваније послије убједљиве побједе на предсједничким изборима у мају 2009. године, када је освојила 69 одсто гласова. Грибаускаите је и прва жена на челу те балтичке државе од проглашења независности од С С С Р 1990. године. Њемачка канцеларка Ангела Меркел ужива глас опрезне, прагматичне и рационалне лидерке, а присталице је називају "мути" - мајка нације. Конзервативна Меркелова започела је јуче трећи мандат на челу њемачке владе, послије побједе на изборима 22. септембра. Словеначка премијерка Аленка Братушек прва је жена на тој функцији у Словенији од стицања независности. Дошла је на тај положај у марту 2013. године пошто се коалиција Јанеза Јанше распала због неслагања око мјера штедње и оптужби за корупцију. Предсједница владе Ерна Солберг друга је жена на тој функцији у Норвешкој. Половину министара у њеном кабинету, формираном послије избора у септембру 2013, чине жене. Аргентинска предсједница Кристина Фернандес Киршнер побједила је у првом кругу предсједничких избора у октобру 2007. године. Многи су ту побједу приписивали популарности њеног супруга, тадашњег шефа државе Нестора Киршнера. Предсједница Бразила Дилма Русеф прва је жена на челу те земље откад је 2011. године преузела функцију од Луиса Инасија Луле да Силве. Русеф је претходно била шеф Лулиног кабинета. Лаура Чинчила побједила је на изборима у фебруару 2010. године и постала први женски предсједник Костарике. Порша Симпсон-Милер постала је 2006. године прва жена на челу владе Јамајке. Мада је већ наредне године изгубила на изборима, послије побједе на изборима у децембру 2011. године поново је именована за премијерку. Камла Персад-Бисесар изабрана је за прву жену предсједника владе Тринидада и Тобагоа пошто је њена опозициона коалиција побједила на изборима у мају 2010. године. Харизматична и популарна Мишел Башеле побједила је на предсједничким изборима одржаним протеклог викенда у тој земљи, чиме је постала прва чилеанска лидерка која је освојила и други предсједнички мандат. Побједа Башлеове показатељ је актуелног тренда многих земаља Латинске Америке, али и остатка свијета, да све чешће бирају жене за лидере, наводи британска телевизијска мрежа Би-Би-Си. На чело Малавија је у априлу 2012. године први пут дошла жена - Џојс Банда, пошто је претходни предсједник те афричке државе, Бингу ва Мутарика, преминуо од срчаног удара. Елен Џонсон Серлиф (72) постала је 2005. године, двије године по окончању бруталних 14-годишњих сукоба у Либерији, постала прва жена предсједник неке афричке државе. "Гвоздена лејди", како је називају њене присталице, 2011. године добила је Нобелову награду за мир. Шеик Хасина је у јануару 2009. године поново изабрана за предсједницу владе Бангладеша пошто је њена Лига Алави убједљиво побједила Националистичку партију Бангладеша њене дугогодишње политичке супарнице Бегум Халеде Зије. Јинглук Шинаватра, најмлађа сестра свргнутог тајландског премијера Таксина Шинаватре, убједљиво је, са својом опозиционом партијом Пеу Тај, побједила на изборима у јулу 2011. године и постала прва жена премијер Тајланда. Јужна Кореја је у децембру 2012. године изабрала Парк Геунхје за прву жену на мјесту председника. Њен отац, бивши предсједник Парк Чунг-хее, владао је земљом 18 година пошто је дошао на власт државним ударом. Хеле Торнинг-Шмит постала је прва данска премијерка послије избора у септембру 2011. године. Током централне комеморације преминулом јужноафричком лидеру Нелсону Манделу, Торнинг-Шмит је, заједно са америчким предсједником Бараком Обамом и британским премијером Дејвидом Камероном, била мета жестоких критика због "недоличног понашања". Далија Грибаускаите дошла је на чело Литваније послије убједљиве побједе на предсједничким изборима у мају 2009. године, када је освојила 69 одсто гласова. Грибаускаите је и прва жена на челу те балтичке државе од проглашења независности од С С С Р 1990. године. Њемачка канцеларка Ангела Меркел ужива глас опрезне, прагматичне и рационалне лидерке, а присталице је називају "мути" - мајка нације. Конзервативна Меркелова започела је јуче трећи мандат на челу њемачке владе, послије побједе на изборима 22. септембра. Словеначка премијерка Аленка Братушек прва је жена на тој функцији у Словенији од стицања независности. Дошла је на тај положај у марту 2013. године пошто се коалиција Јанеза Јанше распала због неслагања око мјера штедње и оптужби за корупцију. Предсједница владе Ерна Солберг друга је жена на тој функцији у Норвешкој. Половину министара у њеном кабинету, формираном послије избора у септембру 2013, чине жене. Аргентинска предсједница Кристина Фернандес Киршнер побједила је у првом кругу предсједничких избора у октобру 2007. године. Многи су ту побједу приписивали популарности њеног супруга, тадашњег шефа државе Нестора Киршнера. Предсједница Бразила Дилма Русеф прва је жена на челу те земље откад је 2011. године преузела функцију од Луиса Инасија Луле да Силве. Русеф је претходно била шеф Лулиног кабинета. Лаура Чинчила побједила је на изборима у фебруару 2010. године и постала први женски предсједник Костарике. Порша Симпсон-Милер постала је 2006. године прва жена на челу владе Јамајке. Мада је већ наредне године изгубила на изборима, послије побједе на изборима у децембру 2011. године поново је именована за премијерку. Камла Персад-Бисесар изабрана је за прву жену предсједника владе Тринидада и Тобагоа пошто је њена опозициона коалиција побједила на изборима у мају 2010. године.