Развојни пут Ангеле Меркел

Немачки канцелар Ангела Меркел, у Европској унији често критикована због своје гвоздене политике штедње, мучне и тешке за финансијски пољуљане економије.

Република Српска 17.12.2013 | 19:42 Немачки канцелар Ангела Меркел, у Европској унији често критикована због своје гвоздене политике штедње, мучне и тешке за финансијски пољуљане економије. Код куће је обожавана код великог броја Немаца, а данас је изабрана по трећи пут за канцелара Немачке. Биографија Меркелове, која је превалила пут од ДДР до ЕУ, заправо је део историје Немачке - рођена 17. јула 1954. године у Хамбургу, у породици евангелистичког свештеника, преселила се још као дете на исток, у ДДР, где је њен отац добио службени премештај. У источној Немачкој је одрастала и школовала се, а последња њена академска титула био је докторат из физичке хемије, који је стекла на Универзитету у Лајпцигу. За њену политичку каријеру се каже да је била успешна и бескомпромисна. Њена права политичка каријера почиње избором Хелмута Кола за канцелара уједињене Немачке (1990), у чијој је влади 1991. године она била први пут министар за омладину и од кога се, годинама касније, у једној афери њихове Хришћанско-демократске уније (ЦДУ), хладнокрвно дистанцирала. Меркел је свих ових година своје владавине водила Немачку, али и ЕУ, спроводила своју вољу, збуњивала и иза себе остављала политичке противнике и оним што је чинила, изгледа, увек мислила на Немачку. Она је бескомпромисно спасавала Грчку и евро, односно, штитила немачку привреду, захтевала оштре мере против неонациста, то јест, бранила немачки образ, "кочила" дискусију о лакшем уласку у Немачку страних радника, односно, апеловала на домаћу привреду да тражи кадрове "код куће". Када је Турској, уместо пуноправног чланства у ЕУ нудила "привилеговано партнерство", мислила је на апсорпционе моћи ЕУ, а тиме и Немачке, када је захтевала интеграцију седам милиона странаца, опет су били ту и Немачка и немачки интереси, а када се бунила и захтевала разјашњење америчке шпијунске афере у којој ни сама, изгледа, није била поштеђена, њени најближи саветници су понављали да је трансатлантски савез за Немце од енормног значаја и да се у духу тог савеза и делује и да ће се деловати. Меркелова је, као ниједан европски политичар, "мушки" и часно бранила интересе своје земље и политички сурово обележавала европски пут Србије. Без обзира на њене тврде захтеве према званичном Београду, које је хладнокрвно постављала не гледајући која политичка опција влада Србијом, Меркел је била и остаје главни партнер српске дипломатије и кључна политичка фигура ЕУ, која се не може ни заобићи, ни превидети, а изгледа ни лако убедити у промену мишљења. За Меркелову се каже да је политичарка која успешно влада технократски, без пуно емоција, вођена идејом разума. Аналитичари оцењују да је део тајне њеног успеха, заправо, у радозналости људи. Истина о Меркеловој се "сервира" у "малим залогајима"- говорило се у "врућој фази" јесење изборне кампање у којој су и она и њен неуспели "изазивач" из редова социјалдемократа, у мору тема, заобилазили питање проширења ЕУ - непопуларно међу Немцима. Меркелова важи за особу која свој приватни живот добро чува, али су њени биографи много тога и обелоданили, а ове године се она нашла у центру медијске пажње не само као политичар, већ као човек и открила делић онога што су многи желели да знају о њој - штуро говорећи о свом стилу владања, кувању, мужу, ћутњи пред доношење одлука, али и о мушкарцима. Она је открила да су "лепе очи" оно што мушкарце чини атрактивним, а са Немцима поделила део свог живота, сазнања њеном о музу, о колачићима, преливу, чорби од кромпира, печењу гуске за Божић, ролницама..... "Мој муж се ретко жали.....једино на колачима је за њега увек мало прелива....он је, једноставно, син посластичара....", причала је Меркелова овог лета својим бирачима о свом мужу, Јоахиму Зауеру, рођеном 1949. године у месту које Лужички Срби зову Хозња, чији синови из првог брака имају своју децу, и са којима Меркелова зна да проводи одморе, после којих јој скоро увек расте популарност међу Немцима.