Дан када је Вучић згужвао Бањалуку

Преспавао сам.

Република Српска 17.12.2013 | 16:20 Преспавао сам. Ништа од ходања, кафа тек у 9, и одмах позив из Београда: ”Магла је над Бањалуком, да ли ћемо полетити знаће се тек за сат времена”. Погледам кроз прозор, магла “фактички”, данас га нико неће слетити у Бањалуку. Можда Вучић и неће доћи, што би гарантовало дан без трке и фрке. И заједљиве примједбе на рачун власти. О томе како се Цвиијановићева узалуд смрзавала на Маховљанима, вјежбајући осмијех преко цијеле главе. А тек теорије завјере. Одлазим до оближњег кафеа, тамо ме чека „веза“ за јагње. Пролазим поред Палате предсједника. Разапети стативи, нигдје камера. Као дуге ноге без главе. Камермани и новинари у првој најлон башти. Улазим, кажем неким од новинара, са којима још комуницирам, да нема ништа од авиона. Засад. Блиједо ме гледају. Осјећају се као цркотине, а тек је 9 и 20. Пропао дан, пеглаће ходнике до вечери. Напуштам особе чији је живот уништило „нагласио је“, „подвукао“, „истакао“, „рекао“... У другом најлону налазим јагњећу везу. „Славиш мрсно у сред поста“! „Не могу присиљавати никога да пости, ако иначе не пости“. „Добро, 32-37 килограма живе ваге, 10-12 кг печеног меса, цирка 220-250 КМ“. „У реду, а јел га и исијече“? „Исијече. Колики су ти овали“? „Оволики“! „Превелики су. Даћу ти ја своје, мање, да ти се месо не суши“! „Договорено, да платим“. „Платићеш кад донесем, попићемо по ракију...“. „Не пијем“. „Ја пијем. Ваљда имаш ракије. Или да понесем“? „Имам. И није у овалима“. „Богати да те питам-долазе ли теби само у панцирима на славу“? „Не долазе. Ко има панцир не може ући“. Телефон звони. „Кил Бил“ се разлијеже изнад кафе; нема шале Вучић је озбиљан човјек, рекао је да долази и ето га - аутомобилом. Обавјештавам оне који ће утихнути јагње и друштво да Вучић стиже. „Штета“, једногласни су. „Изгледа да је Додик попеглао са њим“, тврди један, док остали мудро климају главом. „Иде и у СДС, код Босића“, реферишем даље. „Одлично, онда није попеглао“. Хорско главињање. Након високе политике, која ће крешендо доживјети утихнућем јагњета, возим Љиљу по тржним центрима. Јуримо јефтиније, акције, попусте, пика картице, производе који ће још мало дана да трају, па добијеш два за цијену једног; Вучић је близу границе, ускоро ће у хотел „Босну“ да прими награду за Личност године. Јуримо кући на директан пренос. РТРС. Хвала Богу нигдје Кнежевићке. Нека носи комплетан фундус РТРС-а, само да се више не појављује на екрану. Ниједном. Вучић стиснут између Копање и Додика. Амбијент - уобичајена слика шаренила без суштине. Вучић је мегахит и важно је огребати се о њега. Показати битност и значај. Додик нервозан (Да ли ће ме разбити као Вождовац?), Вучић опуштен (Могу га разбити и као Вождовац и као у Оџацима, а и као у Костолцу), Дачић негдје крај Цвијановићеве... Дан је згужван од помјерених догађаја, Вучићу награда; протеклих дана присуствовао сам бројним полемикама на тему: Зашто је Вучић себи дозволио да му Копања додијели награду? Када упитам у чему је проблем, кратко одговоре питањем: „Знаш ко је Копања“? Нико не прича даље. Нити шта појашњава. Питање („Знаш ко је Копања“?) садржи све одговоре. Апсурдно. У овој земљи и истинито. Образлажем да су награду добили и Јосиповић и Ђоковић и Ђукановић; да су на разноразним додјелама били присутни и Тадић и Никшић и Лагумџија и бројни други званичници; да је све то само политика и ништа више; да је награђеним политичарима високог ранга  битно што ће вијест одјекнути у регионалним оквирима, а да их баш заболе за наша локална неподношења и омразе, а посебно их заболе што ми сви мислимо да знамо „Ко је Копања“, јер о томе појма немају масе које их бирају.... Узалуд је објашњавати, јер су љути што Вучић није њих послушао, а не своје ПР агенте. Иако га нису назвали да му кажу да не долази. Иако му нису послали линк на Васићеве текстове; или неке моје од прије пар година... Иако нису учинили ништа да то „спријече“, не пада им напамет да „попусте“. Огорчени су што их Вучић није послушао и тачка. Камере се гасе, РТРС се враћа у уобичајено црнило, Вучић одлази у Палату код Додика, затим из палате код Босића, па од Босића поново у Палату, гдје даје изјаву, након тога сви се селе у Владу РС, потписују се којекакви меморандуми што никога ни на шта не обавезују... Вучић, између окупљања, даје бројне интервује, у којима је равнодушан према Додику, наводећи да је сарадња коректна, „јер је Додик предсједник РС“. Врло чврста дистанца. Коју бројним телефонским позивима појачавају „бројачи времена“, што ме прецизно извјештавају да је „Вучић био код Додика десет минута, а онда је изјурио код Босића, гдје је остао читавих пола сата, а онда се вратио натраг, гдје су га чекали да дају изјаве“. Ових двадесет минута разлике у трајању састанака снажна су инвестиција у ковање теорија о томе ко је политички добио, а ко изгубио Вучићевим доласком у Бањалуку. Реално, све овдашње политичке снаге Вучић и даље држи у шаху, који већ у следећем потезу може да се претвори у мат, с тим што Босић сматра да има шансу да из те позиције изађе, а Додик да му је та позиција максимум, али да се, по обичају, неће предати. Вучић је као цунами прошао Бањалуком, згужвао је дан као папир, демонстрирајући политичку снагу невиђену поодавно на овим просторима, отишао и оставио нас са овим што имамо. У пату. Најважније од свега је да сам нашао мање овале. И моззареллу којој је рок трајања до 21.12.2013., 5,25КМ два комада по 250 грама. Пише: Слободан Васковић хттпс://www.слободанвасковиц.блогспот.цом/2013/12/дан-када-је-вуциц-згузвао-бањалуку.хтмл