СТК БиХ живи од »харача«, који троши на плате

Спољнотрговинска комора (СТК) БиХ је најнеефикаснија привредна комора у региону, јер готово у потпуности зависи од наплате чланарина, док на примања запослених троши више од половине свог буџета, сазнају "Независне".

Република Српска 16.12.2013 | 09:06 Спољнотрговинска комора (СТК) БиХ је најнеефикаснија привредна комора у региону, јер готово у потпуности зависи од наплате чланарина, док на примања запослених троши више од половине свог буџета, сазнају "Независне". Привредници и стручна јавност оцјењују недопустивом чињеницу да СТК чак 84 одсто од укупних прихода остварује по основу законски наметнутог "харача" својих чланова, а да свега 16 одсто средстава обезбјеђује властитим ангажманом, односно од понуђених услуга. Наиме, финансијски извјештај СТК за 2012. показује да су укупни приходи износили 7,43 милиона КМ, од чега 6,22 милиона КМ по основу чланарина. Додуше, у првом полугодишту ове године тај ниво је пао на 75 одсто, али је и даље највећи у окружењу. Поређења ради, приходи од чланарина ентитетских комора и државних комора у сусједству имају далеко мање учешће у укупном буџету, те износе од 48 одсто (Привредна комора Србије) до 74 одсто (Хрватска господарска комора). Аналитичари оцјењују да је зависност СТК од чланарина продукт законски утврђене обавезне чланарине, која им обезбјеђује сигуран прилив, због којег нису мотивисани да успоставе шири сет властитих услуга за привреднике. Велике компаније су протеклих година критиковале обрачун чланарине, која је, на примјер, за Рафинерију нафте Брод годишње износила астрономских 3,3 милиона КМ, што је, на крају, довело до ублажавања накнада. У Србији, пак, Привредна комора од ове године функционише на принципу добровољног чланства, што их је стимулисало да у понуду укључе истраживање тржишта и израду инвестиционих пројеката, па им властите услуге, први пут, доносе већи приход него чланарине. Друга индикативна ствар у СТК су плате и остала примања запослених, на које је лани потрошено више од четири милиона КМ, односно чак 57 одсто укупних расхода (у првом полугодишту 2013. и 58 одсто), док у осталим државним коморама у земљи и окружењу трошкови по том основу не прелазе половину буџета. Основна нето плата Ахмета Егрлића, предсједника СТК, како нам је потврђено, износи 3.380 КМ, а Бруне Бојића и Немање Васића, двојице потпредсједника - 2.880 КМ. Када се на то придодају минули радни стаж, топли оброк, регрес и остала примања, мјесечна "коверта" челника СТК се подебља и на 3.800 КМ, а његових замјеника на 3.300 КМ. Позивајући се на тајност личних примања, у СТК су нам ускратили податке о платама осталих руководилаца. Међутим, како сазнајемо, мјесечна примања генералног секретара, његових замјеника, те директора сектора и служби Коморе износе од 2.500 до 3.000 КМ. Бруно Бојић, потпредсједник СТК, потврдио је "Независним" да му је нето плата 2.880 КМ, иако, како каже, то по закону није био дужан открити. Мјесечни доходак оцјењује јако ниским, указујући да је доктор наука и притом правећи поређење се "партнерским" министром спољне трговине БиХ, те државним посланицима, за које истиче да имају далеко веће плате. "Немам превоз нити накнаду за одвојени живот, а од мене се очекује да увијек будем примјерено убучен, да платим каву и слично", образлаже Бојић. На нашу опаску да кафу не плаћа из свог џепа већ од дневнице или по основу репрезентације, Бојић је дао замјерку и на "ниску дневницу" за службени пут у земљи од 25 КМ. Када смо оцијенили да је ријеч о сасвим солидној дневници за бх. прилике, Бојић је казао да се за 25 КМ "ништа не може купити или можда мислимо да треба да једе сендвич". Изудин Кешетовић, дугогодишњи привредник и професор Економског факултета у Тузли, сматра да СТК и друге коморе у БиХ функционишу као и јавне институције - живећи као паразити на рачун пословне заједнице. "Законски обавезна чланарина коморама је својеврсни парафискални намет или дажбина, које што прије треба укинути. Коморе с постојећим начином рада су изгубиле сваку сврху постојања, односно постале су сврха њиховим руководиоцима, који угодно живе на рачун привреде. И то ће тако трајати све док не буде успостављен систем добровољног чланства и не буду уведене стриктне контроле јавних овлаштења која су им додијељена", увјерен је Кешетовић. Продукција афера СТК БиХ је прошли мјесец била у жижи јавности када је Фарук Јашаревић, смијењени генерални секретар, на бази неправоснажне судске пресуде покушао извршити пуч. Он је уз помоћ Велибора Пеулића, тадашњег замјеника генералног секретара, краткотрајно поново преузео дужност без знања тројице челника Коморе, којима је чак и забранио улазак у зграду. Одлуке тог двојца је убрзо поништио Управни одбор СТК и ситуацију вратио у претходно стање. То је била само задња у низу афера и институционалних криза које потресају СТК протеклих шест година, од непоштивања националне ротације на мјесту генералног секретара, до подношења тужби за злоупотребе дужности и финансијске проневјере више руководилаца.