Пас ми је спасао живот

Да није било мог пса, који је довео спасиоце до места на којем ме трактор прикљештио, сад би ме сахрањивали, каже Милошевић.

Република Српска 15.12.2013 | 10:26
Пас ми је спасао живот
Да није било мог пса, који је довео спасиоце до места на којем ме трактор прикљештио, сад би ме сахрањивали, каже Милошевић. Најбољи пријатељ! - Да није било мог Рамба, данас би ме сахрањивали... Овако причу о чудесном спасавању почиње Предраг Милошевић (74) из околине Куршумлије, који је после десеточасовне агоније извучен испод преврнутог трактора захваљујући пудлици која је довела спасиоце! Незгода се десила у атару села Марковићи, на путу према Куршумлији, где је Милошевић кренуо трактором да би кући дотерао дрва. Ту је била клизава низбрдица, па ме је трактор збацио и преврнуо се, и тако ми притиснуо целу леву страну тела! Схватио сам да сам готов ако ме неко не нађе. Викао сам: „Упомоћ, људи, помагајте“, али ме нико није чуо јер је тај део ненасељен, а и трактор је радио и правио буку. Мој пас Рамбо, који ме увек прати, отрчао је према селу, јадан, покушавао је неког да нађе, али су сви у то време били у Куршумлији! Враћао се, чинило ми се као да жели да ме охрабри, па би опет отрчао, и тако сатима. Ја сам викао и викао, али нигде никог није било. У неко време се и трактор угасио, али више нисам имао снаге да дозивам помоћ... Лежао сам на леденој земљи у мукама и мислио да ми је дошао крај. Почела је да пада ноћ, а ја да се опраштам са животом - описује своју голготу овај витални старац. Пошто се није појавио у Куршумлији, где га је чекала, Предрагова забринута ћерка позвала је Милорада Филиповића, који је старца испратио из села Марковићи. - Милорад је видео Рамба како скаче и цвили и одмах је знао да ми се нешто десило! То је мирно куче, не би се тако понашало без великог разлога. Рамбо га је довео до мене, али Милорад није могао сам да подигне трактор. Вратио се у село, у међувремену је стигао и мој унук Душко. Случајно је кроз село прошла и лекарска екипа, па су сви дошли овде, подигли су трактор и ослободили ме. Да су стигли само 15 минута касније, био бих мртав! После десет сати био сам потпуно промрзао, а болови су били неподношљиви - каже Милошевић, који се од задобијених повреда опоравља у нишкој болници. Старац каже да једва чека да се опорави и да види свог верног пријатеља. - Чувам ја мог Рамба као човека. Чим се вратим, има да га добро нахраним, то је њему највећа награда. А одсад, као и досад, без мог Рамба нигде не мрдам - обећава Милошевић. На нишкој клиници за ортопедију сазнајемо да Предраг Милошевић нема никаквих прелома, али да ће бити задржан због даље дијагностике. - Имао је много среће, прошао је само са бројним контузијама. Међутим, морамо да му снимимо грудни кош и трбушну дупљу да бисмо били сигурни да нема унутрашњих повреда - кажу у овој здравственој установи.

Коментари / 13

Оставите коментар
Name

Мики

15.12.2013 12:02

Паметнији пас од неких људи

ОДГОВОРИТЕ
Name

Мики

15.12.2013 12:02

Паметнији пас од неких људи

ОДГОВОРИТЕ
Name

Мики

15.12.2013 12:02

Паметнији пас од неких људи

ОДГОВОРИТЕ
Name

Мики

15.12.2013 12:02

Паметнији пас од неких људи

ОДГОВОРИТЕ
Name

Мики

15.12.2013 12:02

Паметнији пас од неких људи

ОДГОВОРИТЕ
Name

Мики

15.12.2013 12:02

Паметнији пас од неких људи

ОДГОВОРИТЕ
Name

Мики

15.12.2013 12:02

Паметнији пас од неких људи

ОДГОВОРИТЕ
Name

Мики

15.12.2013 12:02

Паметнији пас од неких људи

ОДГОВОРИТЕ
Name

Мики

15.12.2013 12:02

Паметнији пас од неких људи

ОДГОВОРИТЕ
Name

Мики

15.12.2013 12:02

Паметнији пас од неких људи

ОДГОВОРИТЕ
Name

Мики

15.12.2013 12:02

Паметнији пас од неких људи

ОДГОВОРИТЕ
Name

Мики

15.12.2013 12:02

Паметнији пас од неких људи

ОДГОВОРИТЕ
Name

Мики

15.12.2013 12:02

Паметнији пас од неких људи

ОДГОВОРИТЕ