Како су Југословени замишљали 2000. годину

Република Српска 14.12.2013 | 14:44

Каква ли нас још чуда технике очекују у будућности? Како ће изгледати наш свијет на измаку миленијума? ТВ новости ће покушати да додатно заголицају машту својих читалаца испитујући уредника Борбе Станета Станича, који је о томе већ говорио у изузетно гледаној ТВ емисији "Видици"... "Није искључен, мада је до краја овог века мање вероватан и директан приступ човековој меморији, повећање људских интелектуалних способности непосредним повезивањем човечјег мозга са електронским рачунарима, све то уз видно подмлађивање или продужење људског века до 150 година". Једна сторија у "Видицима", иако није достигла славу других полемичних дијелова те емисије, иако је тек уводна и због тога прилично уопштена, заинтересовала је многе гледаоце. Ријеч је о сторији "Југославија године две хиљадите", коју је припремио уредник "Борбе" Стане Станич. Визија живота који нас чека послије три деценије, а који ће дочекати две трећине данас живих Југословена није интересантна само као скуп атрактивних претпоставки, података о животном стандарду о коме данас можемо само да сањамо, већ и као једна крајње озбиљна опомена да је у свакој области неопходно дугорочно планирање без кога су могући многи судбоносни промашаји. Текст припремљен за емисију о двије хиљадитој години говори о нашој будућности: И ми, Југословени, као да смо укрцани у неку ракету која нас носи у будућност. Када треба да сустигнемо оне који су испред нас? Истраживач Света Стајић, на основу трендова 1962-1967. године. прогнозира да би 1985. године били на нивоу данашње Француске. Амерички футуролози свијет двије хиљадите године виде подијељен на шест група: видно послеиндустријска (са 60 до 200 долара по становнику), у развоју (са 200 до 600 долара), зрела индустријска (са 600 до 1500 долара), високо индустријска (са 1500 до 4000 долара), рано послеиндустријска са 4000 до 16000 долара) и шеста група, високо послеиндустријска, са преко 16000 долара по становнику. Према прорачуну економисте Милоша Синђића ми бисмо у двије хиљадитој години остварили по 2.520 долара по становнику, тј. били бисмо у групи високо индустријализованих земаља. Тада бисмо, наиме, достигли ниво стандарда који је имала Шведска 1965. године, а која данас спада у једну од најбогатијих земаља на свијету. Југославија ће кроз тридесет година, имати и десет милиона становника више него данас - око 30 милиона. Људски мозак са електронским додатком У међувремену свијет ће се промијенити. Ево неких предвиђања која говоре о том будућем свијету: Седамдесет одсто производа којима се служимо данас до двије хиљадите замијениће потпуно нови. Већ је најављено стотинак нових открића која ће за наредних тридесетак година преобразити садашњи начин живота. Чудесни свјетлосни зраци - лејзери, дефинитивно ће ући у све области живота и створити потпуно нове телекомуникације. Будућност ће бити обиљежена новим материјалима, отпорним на високе температуре, супер отпорне тканине. Жене ће куповати хаљине за један дан, за једно прије подне, конзервативнији мушкарци и за деценију, ако буду тако жељели - иако све од папира. Није искључен, мада је до краја овог вијека мање вјероватан и директан приступ човјековој меморији, повећање људских интелектуалних способности непосредним повезивањем човечјег мозга са електронским рачунарима, све то уз видно подмлађивање или продужење људског вијека до 150 година! Стварање нових људских врста Да би људи лакше проживјели 150 година, колико ће трајати људски вијек око двије хиљадите, они ће примењивати хемијску и биолошку контролу карактера и интелектуалних процеса. Сем тога, предвиђају футуролози, биће могуће у посљедње три деценије овог вијека, вјештачко стварање интелигенције, вјештачко рашћење нових органа и удова или заустављање њихових виталних функција за неколико година или чак векова. Биће могуће да се потребна знања стичу помоћу хемијских и механичких метода за побољшање меморије и процеса учења, као и побољшање људске способности за интелектуалну анализу. Да би се то постигло биће примењиване и нове технике за очување и стицање разних нових телесних способности, потребних за све сложенији живот у будућности. У масовној употреби биће нова, сигурнија средства за контролу умора, технику релаксације, за подстицање виталности, стимуланси за духовни рад и јачање индивидуалности, снагу перцепције, повећање маштовитости и других психичких способности. У двије хиљадитој години људи ће се рађати помоћу јевтинијих, практичнијих и сигурнијих нових медицинских техника. До краја овог вијека моћи ћемо да бирамо и пол своје дјеце, да утичемо, захваљујући разним видовима генетичке контроле, на основну конституцију појединаца и да, ако то желимо, променимо и пол одрасле особе. Брзо и сигурно уклањање урођених и наследних недостатака усрећиће милионе, а здравље и вјеру у живот враћаће и замјене обољелих органа вјештачким, или трансплатацијом са других организама. Нов изглед лица, нов пол, промјена тена или боје коже биће много лакши него данас, а љекарска њега и у неразвијеним земљама биће веома високог квалитета. Човјек будућности радиће уз данас неслућене удобности. Биће, на пример, и више свјетла, које ће давати вјештачки мјесец и други методи за осветљавање великих површина. Када се човјек умори, моћи ће и у сну да се забави. Футуролози предвиђају да ће бити могућ стимулисан, унапред предвиђени и програмирани сан - такорећи биоскоп у кревету и ваљда у колору. Аутоматске продавнице и робне куће снабдијеваће нас и синтетичком храном и пићима пуним протеина, енцина, витамина. Атмосфера ће, због повећаних количина штетних гасова, и повећане радиоактивности, бити под сталном контролом. Наћи ће се начини да се у атмосферу убацују кисеоник и разни агенси који ће обезбедити што подеснији ваздух и температуру за шест милијарди плућа широм земаљске кугле. Сахара и друге пустиње ће се претворити у цвјетне вртове, струја и други облици енергије биће готово бесплатни. Футуролози најављују као могућност - исправку сунчаног система! Ништа мање! Међу десет, како то футуролози називају, далеких могућности, долази и - људски вијек продужен не само до 150 година већ до бесмртности! Научницима, међутим, изгледа ни то није довољно. Они допуштају могућност исправљања људске врсте помоћу других врста и стварање новог новцатог човјека, човјека нових квалитета и облика, потомка данашњег хомо сапијенса. Шансе за богатију будућност Шта ћемо видјети у сљедећим сторијама "Југославија у две хиљадитој"? "Договорено је са Јованом Шћекићем да се припремају три емисије: о пољопривреди, инфраструктурама и обојеним металима", каже Стане Станич. "Приказивала би се једна емисија месечно, али засад не знамо редослед - знамо само да једна сторија неће трајати дуже од тридесет минута и да ће бити углавном филмска, значи атрактивна, прилагођена телевизијском приказивању." Зашто сте се одлучили баш за те три теме? "Да пођемо редом. Већ смо у прошлом броју рекли да би повећање производње кукуруза за 5 милиона тона изравнало наш платни биланс, а оцјена стручњака је да ми управо припадамо кукурузном појасу Европе и да можемо да повећамо производњу ове корисне житарице и за свих 30 милиона тона! На тако богатој бази могле би да остваре сарадњу и да се развијају и индустрија и научне институције. То би довело и до стварног преображаја села. Кукуруз би могао да постане југословенска стратешка сировина број један. Знамо, уосталом, да су Америка и Канада добрим делом своју индустрију изградили на - кукурузу и другим житарицама. Земље у развоју, у којима су многе гране у експанзији, биле би заинтересоване за наш кукуруз." А шта је разлог да сте узели тему - инфраструктура? "Покушаћемо да одговоримо на питање шта бисмо добили побољшањем комуникација, још развијенијим туризмом, побољшањем услужних дјелатности. Водопривреда је још увијек потпуно неријешен проблем. Регулација река не само да би створила још једну или две Војводине, већ би смањила штету од поплава која нас годишње кошта стотинак милијарди динара. Читава подручја, нарочито у Србији, подложна су ерозији и то исцрпљује и осиромашује велики број људи. Сем тога ријеке су као најјефтинији саобраћајни путеви код нас неискоришћене. А кад је реч о обојеним металима, треба рећи да наша земља чини јаку ставку у светским размерама. У том подручју још нисмо толико заостали и утолико нам је већа шанса него у другим гранама. Ту се крије једна од могућности која би нас јаче гурнула у богатију будућност." Постоји ли нешто заједничко за ове три теме, када сте их овако "у блоку" изабрали? "То је пре свега спрега између привреде, универзитета и научних института. Универзитети преживљавају кризу јер су одвојени од активног учешћа у привредним и друштвеним збивањима. Стварна реформа и перспектива универзитета то није само наша тема већ и проблем у целој Европи. Тек реформисан универзитет, органски везан за потребе привреде и друштва, обезбедиће стручњацима са дипломама да буду тражени, а не да остају без запослења. То су биле неке од тема емисије "Југославија у две хиљадитој" у години коју ће доживети две трећине данас живих Југословена."