Бх грађани по образовању најгори у региону!

Свега 8,3 године школовали су се, у просјеку, бх.

Република Српска 14.12.2013 | 09:29 Свега 8,3 године школовали су се, у просјеку, бх. грађани и по овом критеријуму БиХ заузима најгору позицију у региону. Наиме, у Националном извјештају о хуманом развоју УНДП-а наводи се да су се Словенци у просјеку школовали 11,7 година, Црногорци 10,5, становници Албаније 10,4 године, Србије 10,2, а Хрватске 9,8 година. "Сасвим је јасно да су укупни постигнути резултати образовања у БиХ ниски у односу на регију", оцјењују аутори споменутог извјештаја. Александра Николић, професор на Пољопривредно-прехрамбеном факултету у Сарајеву, која је учествовала у изради овог УНДП-овог извјештаја, подсјећа да смо, за вријеме протеклог рата у БиХ, били у хибернацији, која је, у постратном периоду, прерасла у полухибернацију, у којој смо чекали хоће ли се промјене догодити или, пак, неће. "Стално стојимо у мјесту, док други иду, што значи да заостајемо за осталима. У том контексту, поразна је чињеница да је просјечан број година школовања у БиХ нешто већи од осам", оцјењује Николићева. Она каже да модернизација захтијева да будемо образовани, како бисмо били спремни за оно што долази, а што ће, могуће је, бити и теже него што је то случај данас. "Ако ништа друго, морате да имате бар средње образовање како бисте знали гдје је суштина промјене, те како у тој промјени да се уклопите и нађете пут који ће вас одвести у напредак", наглашава Николићева. Разочаран је споменутом статистиком и Жарко Ковачевић, директор Средње школе "Соколац" из Сокоца, који каже да се из свега може извући катастрофалан закључак. грађани по образовању најгори у региону! "Не може бити криво наше насљеђе, односно оно што се дешавало прије 70 или 80 година. Земља смо у транзицији, требало би да приоритет буде на образовању, како бисмо ишли напријед. Просто не могу да вјерујем да је просјек година школовања у БиХ тако низак", наглашава Ковачевић, који је и члан Предсједништва Актива директора средњих школа РС. Према његовим ријечима, образовање је најбитније за просперитет сваке државе, па и БиХ. "У нашој школи било је случајева да се дјевојчице, њих можда пет, удају прије него што су школу завршиле. Али, срећом, наставиле су накнадно школовање", напомиње Ковачевић. Жао је и Драгану Гњатићу, предсједнику Синдиката образовања, науке и културе РС, што смо, када је ријеч о просјеку година школовања, на тако ниским гранама. Он због тога поручује да би власт требало да поведе рачуна о овом проблему. "Имамо оне који нису уопште ишли у школу. Бар они до 40 година би требало да иду у школе за одрасле", каже Гњатић. Иначе, из УНДП-а подсјећају да УНИЦЕФ-ова статистика показује стопу уписа у средње школе од 89 одсто у БиХ (у 2010. години), али многа од ове дјеце, која се упишу у средњу школу, одустану или не матурирају. Истиче се да је, на примјер, кориштење рачунара све раширеније међу младима у БиХ, али да се та вјештина учи углавном у средњој школи и након ње. Колико су се, у просјеку, школовали грађани држава у региону Словенија 11,7 Црна Гора 10,5 Албанија 10,4 Србија 10,2 Хрватска 9,8