Премијерка ће „чистити“

Влада РС припрема сређивање стања у више јавних предузећа, смјењивање управа и довођење нових структура, најавила је Жељка Цвијановић, предсједник Владе РС.

Република Српска 11.12.2013 | 18:42 Влада РС припрема сређивање стања у више јавних предузећа, смјењивање управа и довођење нових структура, најавила је Жељка Цвијановић, предсједник Владе РС. У интервјуу за Независне новине , истакла је да очекује сличне ефекте које је Влада постигла рашчишћавањем стања у "Шумама Српске". "Јавност од нас очекује, а ми смо свјесни да се то мора урадити - више реда у јавним предузећима и у смислу одговорности и понашања и ефеката које желимо постићи. То су ресурси који морају да буду профитабилни", истакла је Цвијановићева. НН:  Управо сте имали састанак са предсједником Додиком и представницима здравственог сектора. Како видите полицијску акцију и привођења у Клиничком центру Бањалука? ЦВИЈАНОВИЋ:  Овај састанак је био заказан раније. Разговарали смо уопште о стварима које се тичу здравства. Једна од ствари које смо предвидјели Економском политиком је увођење више реда јер, рецимо, постоји неред и кад су у питању плате у здравственим установама. Видјели смо да постоје велике разлике и да директори домова здравља имају веће плате него што мислим да је то у реду ако се упореди с неким другим платама. Што се тиче акције, гдје год постоје индиције да нешто није у складу са законом, или да постоји било каква девијација, надлежни треба да реагују и да испитају и да на крају добијемо епилог да је свако кажњен ко је крив. НН:  Да ли је то почетак неке веће акције? ЦВИЈАНОВИЋ: Не бих ја рекла да је то почетак. Мјесецима се одвијају различите акције у различитим областима, а борба против криминала и корупције је у срцу тих акција. Био је читав низ акција током цијеле године. Циљ је увођење реда у комплетан систем. НН: Шта ће Влада урадити по питању одговорности у јавном сектору и јавним предузећима? ЦВИЈАНОВИЋ:  Настављамо анализу рада јавних предузећа. Припремљена је анализа за неколико предузећа у којима смо идентификовали неке слабости. Поставићемо нове људе и од њих ћемо тражити да покажу пуну одговорност и инсистираћемо да раде на начин како смо сада успоставили праксу са "Шумама", гдје смо циљано поставили ефекте до којих смо дошли. Сад идемо даље. Јавност од нас очекује - а ми смо свјесни да се то мора урадити - више реда у јавним предузећима и у смислу одговорности и понашања и ефеката. То су ресурси који морају да буду профитабилни. Дакле, биће и рашчишћавања и смјењивања и довођења нових структура и нових захтјева и планова које ћемо им поставити за сљедећу годину. НН:  Шта сте конкретно предвидјели буџетом и Економском политиком кад је у питању привреда? ЦВИЈАНОВИЋ:  Један од кључних циљева је растерећење привреде и читав сет мјера смо посветили томе. Сада имамо мјеру која се односи на 200 марака неопорезивог дијела дохотка. Планирамо измјене у систему фискализације с циљем растерећења малих привредника јер мислимо да су заиста били оптерећени, а њихови захтјеви потпуно оправдани. Имамо и закон о мултилатералној компензацији, који ће дати ефекте већ у првом кварталу или најкасније половином године. Такође, идемо у измјену законодавства о стечају. Све мјере су усмјерене на растерећење привреде. Логика је једноставна: Дати могућност приведи да буде ликвидна. Све те мјере треба да радницима пруже сигурност да ће задржати радна мјеста и да омогуће отварања нових радних мјеста, а да предузећа извршавају све своје обавезе. План дјелује амбициозно, али све анализе које смо радили показују да је он остварив. НН:  Ако будемо радили интервју у децембру 2014, шта би конкретно требало да се осјети као промјена у односу на садашње стање? ЦВИЈАНОВИЋ:  Као прво, више уредности у плаћању обавеза према држави. Затим, очекујем повећање запослености. Током година кризе ми смо задржали ниске пореске стопе и нисмо уводили нове законе. Често чујем притужбе да су услови пословања у РС лошији у односу на ФБиХ. Погледајте све параметре и видјећете да то није тако. Рецимо, примједба је да су нам високе стопе доприноса. Погледајте да је збирна стопа у РС од 33 одсто једна од најнижих у региону. У ФБиХ је стопа 41,5 одсто. Електрична енергија је 20 и нешто одсто јефтинија у односу на ФБиХ, а сто одсто јефтинија у односу на Хрватску. Све су то важни елементи у пословању. Привредници увијек желе порески рај, али наравно да је немогуће да укинемо све дажбине. Биће уведен регистар парафискалних намета, такође на захтјев пословне заједнице. Када све саберете, видите да порези остају исти, нема нових намета, парафискални намети ће бити пречишћени, добићете закон о мултилатералној компензацији којим ће бити рашчишћени међусобни дугови, добићете другачији систем фискализације. Мјере Економске политике треба да радницима пруже сигурност и отварање нових радних мјеста, а да предузећима олакшају да извршавају своје обавезе. НН:  Опозиција је незадовољна и буџетом и Економском политиком... ЦВИЈАНОВИЋ:   Не знам зашто би они били незадовољни. Они су напустили сједницу и тиме напустили мјесто на којем су могли да покажу своје незадовољство. Умјесто тога, причали су по прес-конференцијама, а нису смогли снаге да са нама укрсте аргументе у парламенту. Сматрам да је њихов поступак подршка нама јер да су имали примједбе, дошли би они да причају о томе. НН:  Чини се да је БиХ застала на путу ка ЕУ, а најављено је да ће средства из ИПА умјесто за БиХ ићи за Косово. ЦВИЈАНОВИЋ:  Не бих ја рекла да смо застали јер то подразумијева да се крећете, а ми смо све вријеме тапкали у мјесту, дијелом због нас самих, а дијелом због међународне заједнице. То што су средства преусмјерена, мислим да је погрешно јер ускраћујете средства која су намијењена подршци земљи за европски пут. Неко би могао да закључи, што се надам да је погрешан закључак, да се ради по принципу штапа и шаргарепе. Не желим да вјерујем да је то тако. Осим тога, код нас је често подршка кроз фондове ишла за тим да треба јачати институције на нивоу БиХ, што представља функционисање изван оквира Устава. Ја ту не видим никакву логику. НН:  Да ли се онда слажете са оцјенама господина Радмановића да ЕУ можда не жели да БиХ напредује ка ЕУ? ЦВИЈАНОВИЋ:  Знате, она може да жели или не жели, али у овом моменту напросто нема ни институционалних капацитета па ни политичке воље да се размишља о проширењу. То је реалност. Али сматрам да то не смије да буде препрека за наше активности на путу ка ЕУ јер још нисам чула никог да каже да ЕУ није наш циљ. С обзиром на то да и нама треба неко вријеме да се прилагодимо, рачунам с тим да ће се за неколико година, у неком тренутку, сусрести и наша и њихова спремност. НН:  Да ли онда то значи да им је на неки начин олакшање што ми у овом тренутку нисмо спремни? ЦВИЈАНОВИЋ:  Не мислим да им је олакшање. Европски пут је један од ријетких механизама који држи БиХ на окупу. Зато мислим да то њима није олакшање. НН:  Вјерујете ли Ви да је то тако? ЦВИЈАНОВИЋ:  Вјерујем да јесте. Мислим да тамо много људи тако мисли. НН:   У понедјељак је сједница влада РС и Србије. Како иде та сарадња? ЦВИЈАНОВИЋ:  У оквиру регионалне сарадње коју смо дефинисали у нашој економској политици приоритет је била и остаје Србија. Мислим да људи можда нису разумјели довољно важност пројекта "Подриње", који сам започела још као министар. Ту се налази преко стотину појединачних пројеката - од градње мостова, експлоатације ријеке Дрине, пољопривредних пројеката, заједничких пројеката у области здравства. Осим "Подриња", имамо инфраструктурне пројекте, а један од њих је успостављање авионске линије којој није само циљ да нас одведе до Београда, него преко Београда до Европе. НН:  Како оцјењујете сарадњу са Владом ФБиХ? ЦВИЈАНОВИЋ:   Најприродније би било да је у БиХ од почетка сарадња ишла преко ентитетских влада, па да као резултат те сарадње имамо однос са БиХ. Овдје је међународна заједница стално форсирала погрешан модел трансфера надлежности на бх. ниво. Све што је релевантно за живот грађана налази се на нивоу ентитета и сасвим природно би било да се на том нивоу заснива однос. Са премијером Никшићем смо договорили да заједнички одблокирамо "Електропренос БиХ". Ту постоје различите погрешне интерпретације. Било је разних хистеричних изјава неких опозиционара како ту иде РС да се дочепа неког новца, што је нетачно. Оно што припада РС има да јој се да. "Електропренос" је заједничка компанија, ми смо један од власника и ваљда имамо право да подијелимо добит тог предузећа. Нико никад није рекао да не треба инвестирати. И сад, погледајте иронију. Имате властита средства која су залеђена на рачунима неких банака, а задужујемо се да бисмо реализовали одређене пројекте. Замислите тај апсурд! Имамо сједницу акционара 23. децембра, са премијером Никшићем смо заједнички договорили дневни ред. Идемо на формирање управе и хоћемо да заокружимо тај процес до краја године и да дођемо до новца који припада РС. За аутопут заинтересовани Кинези НН:  Да ли је тачно да су Кинези заинтересовани за аутопут Бањалука – Купрес? ЦВИЈАНОВИЋ:  Да, постоји неколико интересената за тај аутопут. Влада је на услузи и кинеским и свим другим инвеститорима који желе направити аранжмане и који желе да уђу у тај посао. Важно је да правимо аутопутеве и задовољна сам што се управо за мандата ове власти то и десило. НН:  Хрватски амбасадор је рекао да се приводи крају пројекат моста на Сави код Градишке. Када би тај пројекат могао кренути? ЦВИЈАНОВИЋ:  Ми смо прије неколико година ушли у тај пројекат, обезбиједили средства. Тај мост је неоправдано дуго чекао. Неколико пута је било одгађања. С обзиром на то да они нису могли да планирају та средства у свом буџету, одлучили су да средства добију преко ЕУ, а ЕУ је за то заинтересована. Тај мост је за нас веома важан јер ћемо се преко њега повезати са Европом.