„Борба“ против корупције: Ајкуле ждеру ситну рибу

Ранко Шкрбић и његови помагачи опљачкали су стотине милиона марака из здравствених фондова и завили овај сегмент друштва у црно.

Република Српска 10.12.2013 | 18:07 Ранко Шкрбић и његови помагачи опљачкали су стотине милиона марака из здравствених фондова и завили овај сегмент друштва у црно. Једино што, након Шкрбићевог ручног рада, преостаје онима који сада воде бригу о здравству је да наглас закукају.Ранко Шкрбић је, након свог пљачкашког похода, награђен мјестом амбасадора у Републици Србији, даје интервјуе, износи ставове о Косову, о односима Републике Српске и Србије, посјећује ВИП мјеста у Београду, обилази своје бројне некретнине по свијету... Ранко Шкрбић је, кратко речено, веома успјешан и веома богат. И изгледа као манекен. Ранка Шкрбића и његове криминалне послове нико не истражује. Не чини то МУП РС нити то ради било које Тужилаштво у Републици Српској. Ранко Шкрбић је недодирљив. Дренка Петровић и Нада Кукавица су дактилографкиње у Фонду ПИО. Тренутно су у притвору, по налогу Окружног тужилаштва Бањалука, због сумње да су починиле кривично дјело „помагање у примању мита приликом одобравања инвалидских пензија“. Дренка и Нада су у центру „борбе“ против криминала и корупције у здравству РС, коју је недавно најавио Милорад Додик, истичући да су „бројни љекари корумпирани“. И која је услиједила одмах након доношења Стратегије борбе против корупције и криминала. (Фино темпирано, нема шта). Након Дренке и Наде „пали“ су и одређени љекари Клиничког центра Бањалука, под оптужбом да су „примали мито приликом одобравања инвалидских пензија“. Прије него наставим ову причу о „снажним“ помацима у „борби“ против корупције, важно је уочити неколико ствари, прије свега лоцирати особе које су добиле инвалидску пензију. Сигурно нису челници Агенција, институција, директората, фондова, удружења, Синдиката... Те особе које добијају инвалидску пензију на, како се то тврди, илегалан начин, махом су били борци Војске Републике Српске. Прије него су отишли на ратиште, већина њих радила је у некој од фирми. Фирме су, било током рата, било након рата, опљачкане од „позадинаца“ и осталог шљама који је учествовао у криминалним приватизацијама. И због којих нико није одговарао. Нити је било ко од тих силних „инвеститора“ тражио инвалидску пензију. Шта се десило са особама које добијају инвалидску пензију на, како се то тврди, илегалан начин? Те особе, махом бивши ратници, остали су на улици. Без посла и било какве шансе да га нађу. Имају сада 50/60 година и нико неће да их упосли, нити би то учинио и да привреда цвјета. Држава о њима уопште не брине. Једина њихова шанса да преживе јесте да добију неку пензију; инвалидску или било коју другу. И за ту пензију су спремни учинити све, па и дати неку марку. Неки су спремни и да је приме и додијеле им инвалидску пензију. И на тај начин ријеше њихов социјални статус. Да ли је то корупција? Јесте, ако се гледа само тај издвојени акт, али ако се зна да су (све) власти РС годинама жмуриле на та дешавања, свјесно их дозвољавајући, па их чак и генеришући како би спријечили социјалне немире, (рјешавали су социјалне случајеве пензионишући све редом), онда је ту ријеч о државном пројекту. (У Требињу, Новом Граду, Приједору било је највише тих "спорних" пензија, сви то знају и нико ништа није предузео годинама, јер је држава наложила да се ништа не ради, иако је знала да многи од оних који су пензионисани нису инвалиди. Власти РС су прије неколико година формирале Комисију за ревизију инвалидских пензија, али су је убрзо и укинуле.) Тог државног пројекта, а и овог вида пензионисања не би ни било (или би га било у врло врло малим габаритима), да је спријечена пљачка свих институција, да је спријечена пљачка на свим „пројектима“, да је спријечена пљачка здравства, школства, путева, хидроелектрана, да је спријечена пљачка термоелектрана, фискалних каса, Лутрије, ИРБ-а, Шума, Фонда ПИО, Бирча, Балкан инвестмент банке, Кристал банке ... Сада они који су организовали добар дио тих великих пљачки лове појединце који су можда узели хиљаду двије марака и проглашавају то борбом против корупције. Чине то јер је пара нестало, пензије су упитне и, наравно, отима се од сиротиње. То није никаква борба против корупције, то је даље понижавање здравства и здравствених радника и утјеривање страха у њихове кости, како би ћутке примили апсолутни недостатак пара у тој области, изгутали ниске и нередовне плате, неисплаћене регресе, топле оброке, неуплаћене дажбине за здравствено и пензијско осигурање... Режим им угони страх да ћуте о томе у каквом је стању Хирургија (дјелује као пољска болница током „Игманског марша“), зашто нема конца, гдје је нестао јод, зашто се разблаженом ракијом дезинфикују ране... Лијекова нема, санитетског материјала нема, ништа нема чиме би се излијечило/залијечило оно што се дијагностикује. А нема због ручног рада Ранка Шкрбића и његових помагача. Сада би ваљда цех за црну рупу у здравству коју је направио Шкрбић требало да плати пар љекара. И на све то, претходних вечери, морамо слушати изјаве о борби против корупције директора Фонда ПИО Младена Милића, човјека који је упоропастио пола милијарде  марака. Фонд ПИО РС је својевремено у поступку приватизације добио 10 посто акција свих предузећа која су приватизована у РС. Због тога је био формиран посебан Сектор за управљање капиталом од приватизације. Вриједност средстава уложених у акције предузећа, којима је управљао Фонд ПИО РС (или још боље речено Сектор за управљање капиталом од приватизације) у 2008. години је износила преко 800.000.000 (осамсто милиона КМ). Данас, вриједност акцијског капитала којим располаже Фонд ПИО РС износи нешто више од 270.000.000 КМ. Закључак је једноставан – Фонд ПИО РС је остварио губитак у вриједности преко 500.000.000 КМ. Цех би требало у Фонду ПИО сада да плате двије дактилографкиње, Дренка и Нада. Није спорно да се претресу и љекари и сестре и дактилографи, али је спорно што се покушава приказати да су они „глава Рибе“. Таман посла. Они нису ни близу „Рибе“, а тек када се процесуирају Шкрбић, Милић и њихови помагачи, затим Будо Станковић, Слободан Станковић, Борко Ђурић, Љубо Ћубић, Миленко Чичић, Драган Чичић, Драган Праштало..., моћи ће се повјеровати у добре намјере рјешавања корупције у здравству и Фонду ПИО. (Њима органи гоњења уопште не морају слати обиљежене новчанице, постоје тоне докумената о криминалним дјелима које су починили.) До тада, ово је одвлачење пажње са стварних великих криминалних дјела, амортизовање пљачке коју је извршио Шкрбић и још једна биједна скаска о томе како они који су затукли ово друштво чине све да спасу своју кожу. хттп://слободанвасковиц.блогспот.цом/2013/12/борба-против-корупције-у-рс-ајкуле.хтмл