Истраживање: Вучић омиљен, слиједе Дачић и Николић

Најновије истраживање Ипсос Стратеџик маркетинга показује д аје Александар Вучић најпопиларнији политичар са 23 одсто гласова.

Република Српска 09.12.2013 | 19:42
Истраживање: Вучић омиљен, слиједе Дачић и Николић
Најновије истраживање Ипсос Стратеџик маркетинга показује д аје Александар Вучић најпопиларнији политичар са 23 одсто гласова. Директор Ипсос Стратеџик маркетинга Срђан Богосављевић каже да тренутни показатељи рејтинга странака и лидера говоре само о расту или паду њиховог угледа, и да ће избори у Београду донекле показати расположење бирача, али да не могу бити замена за националне изборе. Београд ће, наводи Богосављевић у изјави Тањугу, као и било која друга општина, дати одговор на питање коме верују бирачи, али сви ти избори нису замена за националне. "Национални избори су збир свега. Наравно да се предност може исказати убедљивим резултатом у Београду, јер он чини више од 20 одсто укупног бирачког тела и зато није занемарљиво шта ће се дешавати на градским изборима, али, једноставно - треба победити на националним изборима", каже Богосављевић за Тањуг. Најновије истраживање Ипсос Стратеџик маркетинга показује, иначе, да би у случају избора у овом тренутку 45,1 одсто опредељенијх бирача гласало за Српску напедну странку, Демократској странци глас би дало 14,1 одсто грађана, Социјалистичкој партији Србије 12,8 одсто, а све остале странке налазе се на ивици или далеко испод цензуса. У испитивању на узорку од хиљаду грађана, за Либерално-демократску партију гласало би 5,5 одсто испитаника, а за ДСС 5,1 одсто, док у УРС има поверење 2,3 одсто бирача, у ЈС 0,9 одсто, ПУПС 3,3 одсто, уз очекивање да ће те две партије на изборе изаћи у коалицији са социјалистима. Богосављевић напомиње да се резултати односе само на избор опредељених бирача, којих је 48 одсто, а да би узимајући у обзир ставове свих испитаника, значи и неопредељених, резултат био потпуно другачији. У том би случају за СНС гласало 21,5 одсто грађана, за ДС 6,7, док би СПС добио подршку 6,1 одсто бирача, док би и у том рачунању све остале партије биле испод цензуса и добиле би мање од три одсто гласова. Резултати анкете су показали и да је лидер напредњака и први потпредседник Владе Александар Вучић и даље најпопуларнији политичар у Србији, те да му верује 23 одсто бирача. На другом месту је председник СПС и премијер Ивица Дачић са шест одсто подршке, док председнику Томиславу Николићу верује четири одсто испитаника. Богосављевић каже и да међу неопредељенима највише потенцијалних гласача имају напредњаци, јер на питање за кога би гласали ако би ипак морали да се определе, 11 одсто њих би глас дало СНС-у, шест одсто ДС-у, а четири одсто ПУПС-у. Он објашњава да због свега тога тренутни резултати истраживања рејтинга странака и лидера нису права слика о поверењу које грађани имају у политичаре. "Србија на изборе излази у великом распону, на њима гласа између три и 4,7 милиона грађана, на последњим изборима било их је три милиона и сто хиљада. Све време између избора, међутим, ван изборног процеса је око два милиона људи, а анкете се раде са присутнима. Зато је јасно да тих два и по милиона одређују само стартну позицију странака и лидера, а тек ћемо видети како ће се определити још око милион и по људи, који то чине кад крену избори", наводи Богосављевић. Он додаје и да се грађани најчешће опредељују пропорционално томе како показују резултати истраживања и пре гласања, мада, како каже, ту постоји и једна важна напомена: "Сада се раде анкете тако што се тражи од људи да се изјасне за кога би гласали - то потенцира изјашњавање за мало јаче странке јер су оне стално присутне. За мање странке грађани се опредељују тек кад почну изборне радње, јер неке странке се практично тек тада и формирају. У том смислу се сви проценти које сада имамо унутар опредељеног бирачког тела донекле смањују". Богосављевић напомиње и да све што се сада у истраживањима исказује испод два одсто поверења нема сврхе ни разматрати, те тврди да ће се и на неким наредним изборима главна битка водити за другу, трећу и даље позиције, јер је рејтинг напредњака неприкосновен. "Тренутно њима не расте рејтинг, али он је већ достигао границу којој се тешко могу наћи примери за поређење. Овакав рејтинг је имао Коштуница у једном тренутку кад је ДОС почео да се раслојава и такав рејтинг је имао ДС након убиства премијера Ђинђића, али и једнима и другима је брзо почео да се топи", подсећа Богосављевић и додаје да се СНС високо котира већ дуже од шест месеци, да је могуће да донекле опадне кад на сцену ступе мање странке, али да је у сваком случају то изузетна предност у односу на све остале. Појединачно друга по снази ДС, а у коалицији с партнерима (ЈС и ПУПС) СПС, као и ЛДП и Мађари - једине су практично сигурне да ће имати цензус, сматра Богосављевић и тврди да ће све остале странке имати проблем га их достигну. Јако лош рејтинг већине странака Богосављевић тумачи пре свега међустраначким сукобима, који су последица неуспеха на изборима, у преговорима о новој власти или једноставно у неуспелог позиционирања на пилитичкој сцени. Ти су сукоби у појединим странакама мерени стотинама хиљада изгубљених присталица, каже Богосављевић, подсећа да је уз изузетан раст напредњака, једино СПС очувала предизборни рејтинг, а да су сви други изгубили, и каже да зато остаје питање како ће се на неким будућим изборима понашати оних милион и по или два неопредељених бирача. "Да ли ће остати неопредељени, па ће бити рекордно мала излазност, а резултати као сада у истраживању, или ће се опредељивати за нешто ново, или враћати на старо". Објашњавајући изузетну популарност напредњака Боговљевић као могуће разлоге наводи - то што је хапсила тајкуне, што је била искрена, што је одрадила тежак посао у вези с Косовом и ЕУ. Све то, међутим, како тврди, не може се мерити с резултатима борбе против корупције, јер тај посао грађани високо рангирају. "Косово и ЕУ, наиме, баш не делују као посао који привлачи гласове, јер је то имлицирало и некакво разграничење с Црквом, доношење тешких одлука, прихватање ултиматума, а на томе се не стиче популарност, али се стиче респект", тврди Богосављевић, а упитан може ли економија бити разлог за евентуалне превремене изборе каже да је она добра за нападе противника у кампањи, али не и за добијање избора. Ниједна странка, наиме, како наводи, неће обећавати лошију економију, већ бољитак, али од обећања, преко очекивања доћи ћемо нужно и до питања грађана - па добро, а кад ће нама бити боље, а та "очекивања круне по правилу популарност власти". Богосављевић, међутим, каже да је грађанима обично тешко да се определе за одређени економски програм, јер ни економисти се не могу сложити која странка нуди најбоља решења, па зато предвиђа да ће се бирачи коначно опредељивати имајући у виду наклоност према странкама, пре свега према лидерима. Економија, додаје, може бити окидач за расписивање ванредних избора, као што то могу бити све друге одлуке у којима се лидери владајуће коалиције не би сложили. Подсетивши да је "наш парламент чудесан", јер стално има више од 40 странака, а да су владе биле састављене од 14 до 26 компоненти, он тврди да такве једноставно не могу да функционишу хомогено, због чега би разлог за ванредне изборе могао да буде и покушај владе да у њој буде мање партнера. За бираче би, с друге стране, то била прилика да кажу - ова странка је то обећала и испунила, а ова то није учинила, закључује Богосављевић уз опаску да садашњи партнери у власти увек могу кажу - нисмо то испунили јер влада није била само наша.

Коментари / 0

Оставите коментар