Бојовић негира везе са земунским кланом

Лука Бојовић и Владимир Милисављевић, који се налазе у екстрадиционом притвору у Мадриду сведочили су данас видео линком из шпанског суда са Специјалним судом у Београду на суђењу припаднику "земунског клана" Александру Симовићу оптуженом да је безобзирно убио сведока-сарадника Зорана Вукојевића Вука 2006.

Република Српска 09.12.2013 | 14:07 Лука Бојовић и Владимир Милисављевић, који се налазе у екстрадиционом притвору у Мадриду сведочили су данас видео линком из шпанског суда са Специјалним судом у Београду на суђењу припаднику "земунског клана" Александру Симовићу оптуженом да је безобзирно убио сведока-сарадника Зорана Вукојевића Вука 2006.године. Током саслушања Бојовић је рекао да не зна ништа о том убиству осим онога што је прочитао у новинама, као ни о другим кривичним делима за која га је оптужио Сретко Калинић. И Милисављевић звани Влада Будала рекао је да не зна ништа у вези са Вукојевићем убиством, али да му по начину извршења “личи на Калинићев стил.” Бојовић је међутим рекао да зна како је Калинић свирепо убио његовог кума Цветка Симића у Загребу 2010. чије је раскомадано тело пронађено у језеру Јарун. Калинић је раније оптужио Бојовића да је стао на чело земунског клана 2003, после смрти Душана Спасојевића и пружао уточиште и помоћ одбеглим припадницима те групе, који су по његовом налогу извршили више ликвидација па и убиство сведока-сарадника Зорана Вукојевића. Бојовић је указао судији Велимиру Лазовићу да су све Калинићеве приче обичне глупости истичући да он Калинића не познаје и да га током сведочења није ни именом ословио. “Једино што је истина је да немам никакве везе ни са том особом “Калинићем”, Вукојевићем, Повићем, па чак и Александра Симовића једва познајем и уопште ми није јасно зашто се налазим овде”, рекао је Бојовић. Он је истакао да не познаје Сретка Калинића и да га никада га није видео. “Животи су нам се укрстили преко две мени драге особе Милисављевића и Симића, то су једине две особе које се знају са њим”, појаснио је Бојовић. На инсистирање тужиоца, Бојовић је појаснио да су Симовић и Калинић били припадници исте групе “земунског клана”, а да се Симић дружио с Калинићем у Загребу. “Он (Калинић) је био нажалост у пријатељским одбносима с мојим кумом за ког сви знате како је завршио и како је платио за то пријатељством с њим. Тај човек је на најсвирепији начин убио мог кума”, рекао је Бојовић. Током суочења, Калинић је рекао да Бојовића пак познаје од 7. октобра 2003, да су измишљене приче о љубавној вези њега и Симовићеве удовице и да суд не може да очекује од њега (Бојовића) да терети браћу Симовиће ни заједно кривицно дело... “Симовићи су дали Илији Нововићу 700.000 долара, а кад је Милош Симовић за Бојовића убио Нововића они су му рекли да сад он њима дође те паре”, конфузно је објашњавао Калинић везе одбеглих земунаца са Бојовићем, скачући с теме на тему. На крају суочења Калинић се обратио Бојовићу речима ''''моја сућут'''', да би након опомене и београдског и мадридског судије појаснио да му је саучешће изразио због убиства брата. Бојовић је инсистирао од суда да констатује да га ниједног тренутка није испровоцирао и да га није ни именом ословио током сведочења. Милисављевић је потврдио да Калинића познаје од 2000. године, да је био с њим у контакту до 2004. године у Србији и Хрватској, па у Шпанији до 2009. године, док су обојица били у бекству. Што се тиче Калинићевих оптужби, Милисављевић је рекао да он све лаже и да се уопште не познаје са Бојовићем. Милисављевић је појаснио да је Калинић лажно оптужио Бојовића да је наложио убиство Милана Јуришића у Мадриду и да је учествовао у убиствима 2004. за која им се обојици суди у одсуству пред Специјалним судом у Београду. Специјални суд је 20. маја на неодређено време био одложио изрицање пресуде Александру Симовићу пошто је одлучио да саслуша Бојовића и Милисављевића о умешаности Сретка Калинића у убиство Вукојевића. Александар Симовић, тврди да је Вукојевића убио Сретко Калинић, док је Калинић, који је ухапшен у Хрватској 2010. и изручен Србији, оптужио њега. Обојица су била у бекству у време убиства. Бојовић и Милисављевић се налазе у екстрадиционом притвору и чекају изручење Србији, али пошто се против њих и у Мадриду воде кривични поступци, датум њиховог изручења не чини се да ће бити у скорије време. Тужилаштво за оранизовани криминал сматра да је Бојовић стао на чело "земунског клана" после смрти Душана Спасојевића и пружао уточиште и помоћ одбеглим припадницима те групе, међу којима су били Александар и Милош Симовић, Калинић, Милан Јуришић и Нинослав Константиновић након убиства премијера Зорана Ðинђића. Александар Симовић је оптужен за тешко убиство из освете и користољубља, јер је Вукојевић, који је био шеф обезбеђења вође "земунског клана" Спасојевића, после убиства премијера Ðинђића, пристао да сарађује са тужилаштвом и добио статус сведока-сарадника у процесу за тај атентат, као и у процесу против "земунског клана". Његово сведочење је довело до откривања и доказивања кривичних дела која су починили припадници земунске групе, али је изазвало и мотив за њихову освету, сматра Тужилаштво за организовани криминал које је подигло оптужницу против њега. Александар Симовић у пожаревачком затвору "Забела" издржава вишедеценијске казне због девет убистава и три отмице које је извршио као припадник "земунског клана", као и због учешћа у убиству премијера Ðинђића. Александар Симовић је током суђења негирао кривично дело и за ту ликвидацију оптужио Калинића, такође припадника "земунског клана". Оптужен и због скривања оружја у стану на Новом Београду,, у коме се крио током вишегодишњег бекства. Он је током суђења признао да је скривао оружје, али је тврдио да није било његово, већ, сада покојног, Зорана Повића Пове, који је настрадао приликом ликвидације Вукојевића. У стану у коме је ухапшен Симовић пронађени су револвер "Смит и Весон", аутоматска пушка са муницијом, ручна бомба, као и муниција за "магнум" 357 којим је извршено убиство Вукојевића. Вукојевић је статус сарадника добио 2003, али је касније дошао у сукоб с Јединицом МУП-а Србије, за заштиту сведока, после чега је изашао из програма заштите. Према оптужници, Симовић, који је у то време био у бекству, заједно са Повићем Повом и више НН лица, сачекао је Вукојевића испред куће у Земуну у улици Драгана Ракића 16. Они су га савладали, убацили у кола и одвезли на ауто пут Београд-Шид, где му је Александар Симовић задао више удараца тупим предметом у главу, а потом пуцао у њега из "магнума" калибра 357 мм и погодио га у пределу главе груди и врата. Мртвог Вукојевића је запалио и његово тело оставио поред пута. Приликом те отмице и комешања у аутомобилу, Повић је рањен, али су га остали превезли у Ургентни центар где је преминуо. Александар Симовић је млађи брат Милоша Симовића који је ухапшен у јуну 2010. после седам година бекства, након сукоба са Калинићем. Александар је ухапшен 25. новембра 2006. године у стану у улици Милентија Поповића 35 у Новом Београду. Са њим је тада била супруга Зорана.