Сачувана локомотива из филма »Валтер брани Сарајево«

Република Српска 08.12.2013 | 14:40

Локомотива серије 83-157, једна од оних које су кориштене током снимања култног ратног филма "Валтер брани Сарајево" Хајрудина Шибе Крвавца, налази се на ремонту у рударском граду Бановићи, на сјевероистоку Босне и Херцеговине гдје је пронашла екипа агенције Анадолија.Локомотива, направљена давне 1946. године у фабрици "Ђуро Ђаковић" у Славонском Броду, копија је америчке локомотиве, а у Бановиће је стигла 1976. године. Технички руководилац жељезничког транспорта Рудника мрког угља (РМУ) Бановићи Џевад Хоџић казао је да је ова локомотива била у погону једно вријеме, али је “отписана” још прије рата у БиХ 1992.-1995., јер је ''било немогуће наћи дијелове за њен ремонт''. “Ми смо, ипак, одлучили да је сачувамо. Направили смо један експонат који ће бити у планираном музејском комплексу у Бановићима”, појаснио је Хоџић. Како каже, одлучили су је сачувати јер желе да имају једну историјску вриједност везану за филм Хајрудина Шибе Крвавца из 1972. године, иначе један од најпознатијих и најпопуларнијих филмова партизанско-ратне тематике снимљен у бившој Југославији. Но, позната је популарност Шибиних тзв. партизанских вестерна у Кини и другим земљама, па овдје залута и понеки гост са Далеког истока. “Оно што је важно за ту локомотиву јесте да је она једна од најбољих локомотива ускотрачног колосијека која је икад израђена. Оригинална локомотива из серије 83 је изворно америчка производња, али је 'Ђуро Ђаковић' направио копију која је боља од оригинална”, појаснио је Хоџић. Но, то није једина жељезничка туристичка атракција у Бановићима. Бановићи су познати по Руднику мрког угља Бановићи, опјеваној прузи Брчко – Бановићи, али и по парном возу, у народу популарном Ћири. Ријеч је о возу из 1949. године. Прича о Ћири је инспирација за све генерације још живи у овом малом граду. Док су једни гледали како ова величанствена машина јури низ поља и оставља облак дима иза себе, други су слушали приче о тој "тајанственој локомотиви". Међутим, она и данас постоји, а туристи и заљубљеници у жељезнице из цијелог свијета долазе у Бановиће гдје желе направити прекрасне снимке и фотографије Ћире који је још у погону. Кажу да је то једино мјесто на свијету гдје могу направити оригиналне фотографије ове локомотиве на прузи, али и осјетити јединствен осјећај вожње овим пријевозним средством. “Код нас такве локомотиве, тих генерација, још увијек раде и зарађују”, појаснио је Хоџић. Цијела ова прича почела је 1998. године, када су туристичке агенције у Бановиће почеле доводити љубитеље жељезница из свијета. “У почетку је то била вожња на једном отвореном платоу вагона. Онда сам од руководства нашег родника добио зелено свјетло и локомотиву стару 55 година, која је 35 година стајала вани као експонат, те ју оспособили за туристичке намјене”, казао је Хоџић за АА. Како каже, циљ је да се у Бановићима развије жељезнички саобраћај па да и неке касније генерације, као и ове данас, имају прилику видјети како се некада живјело. “Пробат ћемо да оживимо тај амбијент који је био раније”, појаснио је Хоџић. Заинтересованост страних туриста за локомотиве и возове у Бановићима је у континуитету. У Бановиће годишње дође око хиљаду туриста из цијелог свијета, од Америке, Јапана, Италије, а најчешћи гости су Нијемци и Аустријанци. “Бановићи су им изузетно интересантна локација и већина љубитеља жељезница, који долазе на просторе Балкана, долазе у Бановиће, јер овдје постоји узана пруга, парне локомотиве узаног колосијека које још увијек раде”, појаснио је Хоџић. Према његовим ријечима, 1998. године су имали посјету и једног министра из јапанске владе. Он је у Бановиће стигао као туриста и био је одушевљен ониме чиме жељезнички саобраћај у Бановићима и данас располаже. Овај град посједује уникатне локомотиве, а једна од њих је и локомотива серије 19-12 на нормалном колосијеку. “Она је уникат. Нема нигдје ни експоната, а код нас је у функцији”, појаснио је Хоџић. У Бановићима је планирана и изградња музеја рударства и жељезнице, и то у облику рударске лампе. “Ми смо већ урадили пројектну документацију за музејски комплекс, урадили пројектну документацију за пругу, добили еколошку и урбанистичку сагласност”, појаснио је Хоџић и додао да је до сада “потрошено брдо пара, а још нису ни почели радити”. Како каже, они су једини на Балкану који имају радионицу која је способна да уради ремонт једне парне локомотиве.