Четвртина Европљана на ивици сиромаштва

Око четвртине грађана Европске уније (ЕУ) било је на ивици сиромаштва или друштвене искључености 2012, саопштио је Завод за статистику ЕУ.

Република Српска 06.12.2013 | 07:16 Око четвртине грађана Европске уније (ЕУ) било је на ивици сиромаштва или друштвене искључености 2012, саопштио је Завод за статистику ЕУ. Око четвртине грађана Европске уније (ЕУ) било је на ивици сиромаштва или друштвене искључености 2012, саопштио је Завод за статистику ЕУ, Евростат. Тенденција осиромашења становништва је у порасту, јер 2012. на ивици сиромаштва било 24,8 одсто грађана ЕУ, 2011. године 24,3 одсто, а 2008. њих 23,7 одсто, пренео је лист Фигаро. Смањење броја особа којима прети сиромаштво или друштвена искљученост један је кључних циљева стратегије "Европа 2020". У Бугарској је прошле године скоро свакој другој особи или 49 одсто становништва претила опсност од сиромаштва или друштвене искључености. Прошле године 42 одсто Румуна је било на ивици сиромаштва, у Естонији 37, у Грчкој 35. У Чешкој је 15 одсто становника претило сиромаштво, у Финској 17 одсто, у Шведској и у Луксембургу по 18 одсто, а у Француској 19 одсто. Особе које се убрајају у ову категорију угрожених суочавају са бар једном од следећих ситуација, изложене су опасности од финасијског сиромаштва или су у озбиљној мери лишени основних материјанох добара или пак живе у домаћинствима чији су чланови слабо или никаво застпуљени на тржишту рада. У ЕУ, 17 одсто становника је прошле године било угрожено због финасијског сиромаштва, Грци и Румини највише у 23 одсто случајева, а најмање Чеси и Данци у 10 одсто случајева. У извештају се напомиње да је опасност од сиромаштва релативна категорија јер граница сиромаштва варира од земље до земље чланице ЕУ. У ЕУ, 10 одсто становништва било је у ситуацији озбиљне материјалне угрожености, што значи да нису имали средства да плате рачуне, грејање или да бар нердељу дана проведе годишњи одмор ван куће. Најугроженији у том погледу били су Бугари, њих 44 одсто, затим Румуни њих 33 одсто, а најмање Швеђани и Луксембуржани у само један одсто случајева. Прошле година 10 одсто грађана ЕУ живело је у домаћинствима са слабим учешћем радноспособних чланова на тржишту рада, што значи да је степен искоришћености радних способности одраслих чланова домаћинства мањи од 20 одсто. Највећа заступљеност незапослености у домаћинствима била је у Хрватској у 16 одсто случајева затим у Шпанији, Грчкој и Белгији са по 14 одсто. У Луксембургу и Кипру је најмање присутна оваква тенденција и то у само шест одсто случајева.