Ћирилица би могла бити озбиљан проблем Хрватске

Хрватска би могла имати озбиљних проблема у будућности, уколико прође иницијатива за сазивање референдум о ћирилици и, ако би Закон о правима националних мањина био промењен, упозорили су ЕУ званичници, пише загребачки “Јутарњи лист”.

Република Српска 29.11.2013 | 16:44 Хрватска би могла имати озбиљних проблема у будућности, уколико прође иницијатива за сазивање референдум о ћирилици и, ако би Закон о правима националних мањина био промењен, упозорили су ЕУ званичници, пише загребачки “Јутарњи лист”.Позивајући се на саговорнике из ЕУ, лист пише да је Закон о спровођењу и заштити права националних мањина донет као услов из поглавља 23, што је било нужно за улазак Хрватске у ЕУ. “Ако би иницијатива за сазивање референдума прошла и ако би се на том референдуму одлучило да се закон мора мењати, и ако би тај закон смањио права мањина, Хрватска би тиме учинила корак уназад у односу на преузете обвезе”, рекли су “Јутарњем” неименовани извори ЕУ. Указује се и да би након тога могла уследити акција Комисије која би морала да утврди да ли се ради о кршењу ЕУ закона, што је у овом тренутку дужност поверенице Вивијане Рединг, задужене за питање правосуђа. Напомиње се, наиме, да би се Хрватска морала привићи на то да Европска комисија неће да коментарише сваки догађај који се тиче њене унутрашње политике, али то, како се наводи, не значи да не прати развој догађаја који би могли довести до кршења ЕУ закона или обавеза које је Хрватска преузела кад је испреговарала чланство у ЕУ. Лист подсећа да се Редингова само једном изјаснила о питању ћирилице у Вуковару, пре више од два месеца, на заједничкој конференцији за новинаре са хрватским министром правосуђа Орсатом Миљенићем, када је постигнут договор о решењу спора у случају бившег високог функционера југословенске и хрватских тајних служби Јосипа Перковић. Рединг је тада рекла да Комисија прати ситуацију у Вуковару и поздравља имплементацију закона јер је и то једна од обвеза коју је Хрватска преузела током приступних преговора. “Знамо за континуиране напоре које Хрватска улаже у заштити припадника мањина у складу с обвезама које је преузела током приступних преговора. Хрватска наставља да спроводи закон о правима националних мањина постојаним ритмом и Комисија поздравља напоре хрватске владе на подизању свести о припадницима националних мањина да би се осигурало поштовање њихових права”, рекла је тада Редингова. Иначе, након инцидента који су се догодили у Вуковару због увођења натписа на ћирилици из Комисије су те догађе углавном коментарисали као нешто што је везано уз мултијезичност. Међутим, званичници из Комисије који су боље упућени у процес пристипних преговора нису били сретни с таквим одговорима Комисије јер је и то била једна од преузетих обавеза током приступних преговора. Имплементација уставног закона о националним мањинама била је један од главних критеријума на којем је ЕУ инсистирала не само током преговора о поглављу 23 већ и током мониторинга, након потписивања приступног уговора све до пуноправног чланства. О потреби да хрватске власти имплементирају закон о употреби језика и писма националних мањина изјаснио се повереник Савета Европе за људска права Нилс Муижниекс. Противници ћирилице у Вуковару окупљени око тзв. "Стожера (штаба) за одбрану хрватског Вуковара" широм Хрватске прикупљају потписе грађана за одржавање референдума о ћирилици. За иницијативу је потребно да прикупе 450.000 потписа.