Политиканско силовање историје

Историчар Слободан Шоја изразио је дубоко незадовољство и гнушање због могућности изградње споменика Фрањи Фердинанду у Сарајеву, оцијењујући да би таква одлука затамнила углед "слободарског духа" Сарајева у свијету, а наругала би се и здравом разуму.

Република Српска 28.11.2013 | 15:04 Историчар Слободан Шоја изразио је дубоко незадовољство и гнушање због могућности изградње споменика Фрањи Фердинанду у Сарајеву, оцијењујући да би таква одлука затамнила углед "слободарског духа" Сарајева у свијету, а наругала би се и здравом разуму.Шоја је оцијенио да би "споменик Фрањи Фердинаду постојано и недвојбено свједочио о непотребном моралном посрнућу, занемаривању осјећања других, величању подаништва и политикантском силовању историје". "О овом питању, на жалост, не вриједи разговарати рационално, јер повод подизању споменика нити је рационалан, нити цивилазацијски, већ национално-политички", рекао је Шоја, коментаришући одлуку Министарства привреде Кантона Сарајево до до краја године обезбиједи средства за израду пројекта за обнову споменика аустроугарском престолонасљеднику. Он је истакао да питање подизања споменика Фрањи Фердинанду у једној општини није општинско, него државно питање. Овај историчар је подсјетио да се Сарајево свих вјера и нација 18. августа 1878. године, уз бројне жртве, херојски опирало уласку аустро-угарске војске у овај град. Бијесан због срчаног отпора, главнокомандујући те војске, генерал Филиповић, наредио је да се се из војне болнице избаце напоље сви рањени устаници. Прије тога, аустријска војска је, под командом фелдмаршала Еугена Савојског, ушла у Сарајево октобра 1697. и спалила га, вративши се, како то пише сам Савојски, "с богатим плијеном и много жена и дјеце, побивши прије тога читаву силу Турака". Међутим, аустро-угарска војска, чији је Фрања Фердинанд био врховни командант до своје смрти, највеће зло нанијела је Сарајеву и БиХ послије 28. јуна 1914. па до краја Првог свјетског рата, наводи Шоја. "Било је то вријеме страшног погрома, нарочито Срба, безакоња, хапшења и убистава по кратком поступку и зато аустро-угарска војска не може бити сматрана друкчије него окупаторска и непријатељска", закључио је он. Чак и да је био анђео и светац, констатовао је Шоја, Фрањо Фердинанд не може имати споменик у БиХ, јер откад постоји свијет никад нико није подигао споменик окупатору. "Ако је била трагикомична брука кад је Ото Хабсбуршки својевремено постао почасни грађанин Сарајева, та је хартија барем остала похрањена негдје уз гомилу других у архиву", истакао је он. Шоја сматра да је ово нова несретна слика подјела и тјерање старог ината "који нам не да напријед". "Зато, у име свих оних небројених грађана БиХ који су у периоду од 1914. до 1918. страдали од аустро-угарске силе, неки и бестијално, молим све оне који су сачували мало савјести и државничке мудрости да не дозволе да инат у БиХ поново буде јачи од разума", поручио је Шоја. Министарство привреде Кантона Сарајево до краја године би требало да обезбиједи до 30.000 КМ за израду идејног и изведбеног пројекта за обнову споменика Францу Фердинанду, аустроугарском престолонасљеднику.