Како је Русија купила Украјину?

Украјински председник Виктор Јанукович изјавио је да ће његова земља сачекати боље услове пре него што буде потписала споразум о слободној трговини са Европском унијом.

Република Српска 27.11.2013 | 08:00 Украјински председник Виктор Јанукович изјавио је да ће његова земља сачекати боље услове пре него што буде потписала споразум о слободној трговини са Европском унијом. "Чим будемо достигли ниво који је удобан за нас, када то буде у складу са нашим интересима, када се договоримо о нормалним условима, онда ћемо да размотримо потписивање", рекао је Јанукович у телевизијском обраћању. Оценио је да су услови које је понудила ЕУ "понижавајући" и да озбиљна држава као Украјина не може да их прихвати. Јанукович је, како је пренео Ројтерс, рекао да је ЕУ понудила помоћ вредну 610 милиона евра и да је то условила тиме да Украјина пристане на нови програм са ММФ који је поставио, према његовим речима, неприхватљиве услове. Такође је навео да ће Европској унији објаснити поступак Кијева. "Моји планови се нису променили. Више пута сам рекао да планирам да идем у Виљнус", рекао је украјински председник. Немачки Шпигл је понудио нека објашњења која би Јанукович могао да изнесе лидерима ЕУ у Виљнусу. Изгледа је да руски председник Владимир Путин обећао Украјини неколико милијарди евра у форми субвенција, отписа дуга и бесцаринског увоза. С друге стране, ЕУ је Украјини понудила зајам од 620 милиона евра, што је у последњем моменту порасло на око милијарду евра заједно са средствима од ММФ-а. Јанукович је одлучио да је Путинова понуда примамљивија, пише Шпигл позивајући се на председавајућег Комитета за спољне послове у Европском парламенту Елмара Брука. Брук истиче да је Јанукович "вагао" између две понуде и да је до самог краја држао обе опције отворене. Као још један од разлога помиње се и услов Европске уније да се бивша премијерка Јулија Тимошенко, која је у затвору, пусти на слободу. Брисел први пут мора да се суочи са чињеницом да је одбијен зато што је цена била погрешна, каже Брук. У међувремену су председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо и председник Савета ЕУ Херман ван Ромпеј издали заједничко саопштење у ком су "одлучно осудили руску позицију" када је у питању споразум Кијева и Брисела. Европска унија поручила је Украјини да још није касно за потписивање споразума о придруживању и да то још може да учини током предстојећег самита који почиње у петак у Виљнусу. Уочи самита реаговао је и председник Русије Владимир Путин који је рекао да Украјина треба сама да одлучи да ли јој је потребнија дубља трговинска повезаност са Русијом или Европска унија. Путин је поручио и Европској унији да би требало да се уздржи од "грубих саопштења". "Уколико одлучи да потпише уговор са Бриселом, Кијев ће у року од два месеца остати без уговора о слободној трговини са Русијом", истакао је председник Русије који је боравио у посети Трсту. Раније је премијер Украјине Николај Азаров у Кијеву рекао да његова влада намерава да у децембру почне преговоре о трговини са Русијом. "Наш основни циљ је да обновимо нормалне трговинске односе са Русијом", рекао је Азаров. Мање од сат времена после те изјаве, у Москви се огласила руска Агенција за заштиту потрошача саопштењем у коме се наводи да ће ускоро бити укинута забрана увоза украјинске кондиторске индустрије. Док се надмудривања око Украјине настављају, у Кијеву и Лавову већ пети дан трају протести против одлуке владе да откаже потписивање уговора са Еворопском унијом. Додатни притисак на владу извршила је и бивша премијерка Јулија Тимошенко, која је јуче саопштила да је у затвору ступила у штрајк глађу који ће трајати све док председник државе не потпише уговор са ЕУ. Све делује као још једна руска дипломатска победа, о чему пише и Шпигл. Партнерство између ЕУ и источних земаља доживело је кризу и пре најновијих догађаја у вези са Украјином. Белорусија је пре три година јасно ставила до знања да не жели у ЕУ. У септембру ове године Јерменија је одустала од Споразума о придруживању. Ипак, када је реч о Украјини, Шпигл истиче да је Јануковичев главни циљ да буде поново изабран за председника на изборима 2015. године и да му је за то потребан економски успон земље. Кредитни рејтинг Украјине је веома низак, а осим тога Украјина је зависна од руског гаса, што је све утицало на одлуку првог човека Украјине да прихвати Путинову понуду.