Црногорски сценарио пријети тржишту Српске?

Планирана принудна трансформација затворених инвестиционих фондова у РС у отворене представља непотребну авантуру са несагледивим посљедицама по тржиште капитала, оцјењују друштва за управљање фондовима.

Република Српска 25.11.2013 | 12:14 Планирана принудна трансформација затворених инвестиционих фондова у РС у отворене представља непотребну авантуру са несагледивим посљедицама по тржиште капитала, оцјењују друштва за управљање фондовима. Изражавајући незадовољство Приједлогом измјена Закона о инвестиционим фондовима, који је припремила Радна група Владе РС, друштва упозоравају да би домаће тржиште могло доживјети крах попут црногорског. Сматрају да заговарано принудно отварање фондова представља „немогућу мисију“ на малом и неликвидном тржишту хартија од вриједности као што је у РС. Драган Радусиновић, извршни директор Друштва за управљање „КД Монт“ из Подгорице, изјавио је за „Независне“ да је већина фондова у Црној Гори након законски присилног отварања у 2011. запала у велике проблеме, што је довело до ликвидације једног фонда, док је један затражио ликвидацију. „Остала четири фонда која су се трансформисала по новом закону се тихо гасе, односно будзашто продају нето активу квалитетних акција како би могли исплатити удјелничаре који желе да изађу из фондова“, каже Радусиновић. Он истиче да нови закон није проузроковао проблеме само дотадашњим фондовима узајамног капитала, већ и другим учесницима и институцијама на тржишту капитала. Каже да су у Црној Гори угашене двије трећине брокерских кућа, да Централни регистар отежано ради, док је Комисија за хартије од вриједности запала у финансијски минус због чега постоје иницијативе да се стави под окриље Централне банке. „Немају упоришта тврдње да се отварање ради по директиви Европске уније, јер Брисел само тражи да се усвоји закон о отвореним фондовима, али не и да се постојећи затворени фондови морају отворити“, истакао је Радусиновић. Са друге стране, Синиша Божић, предсједник Удружења акционара инвестиционих фондова РС, сматра да ће отварање фондова донијети корист, првенствено малим акционарима фондовима који су незадовољни досадашњим начином управљања од стране постојећих друштава. Он, пак, тврди да стање на црногорском тржишту капитала није ни изблиза катаклизмично, наводећи да су два до три фонда чак просперирала од новог закона и да биљеже раст цијена акција. Гашење појединих фондова оцјењује посљедицом специфичности тамошњих прописа. „Фондовима у Црној Гори је, за разлику од РС, било дозвољено да се кредитно задужују, што је на крају и довело до њихове девастације“, истиче Божић. Влада РС је након спроведене јавне расправе утврдила Приједлог измјена Закона о инвестиционим фондовима који би требало да се нађе на дневном реду сједнице Народне скупштине РС у децембру. Иако је Приједлог закона уобзирио поједине замјерке друштава за управљање, попут продужења рока отварања фондова на три године и укидања ограничења посједовања акција стратешких предузећа, у друштвима су и даље незадовољни многим рјешењима. Владан Јовић, директор Друштва за управљање инвестиционим фондовима ВИБ из Бањалуке, каже да се у РС нова законска рјешења гурају под плаштом наводне заштите малих акционара фондова, иако их поједине одредбе закона демантују. „Ако им је основни циљ заштита малих акционара фондова, зашто су у закон уврстили да се откуп удјела мора одвијати преко берзе и Централног регистра хартија од вриједности, што ће акционарима који желе продати акције повећати трошкове изласка. Такође, уколико је, као што се то представља, спорна висина провизије друштава за управљање, зашто се не изврши само њена корекција, чиме би се и остале спорне ствари саме по себи регулисале“, истиче Јовић. Инсистирањем на усвајању предложеног закона Министарство финансија РС, према његовој оцјени, шаље лошу порука страним инвеститорима. „Озбиљни институционални инвеститори су на тржиште капитала РС уложили на десетине милиона марака, а сада им услове пословања желе драстично промијенити, што није у складу са Законом о страним улагањима“, каже Јовић. Друштва за управљање ће, упозорава, у случају усвајања закона, затражити од Уставног суда РС оцјену уставности појединих одредаба закона, наводећи као примјер раздвајање тржишних учесника, с обзиром на то да се затвореним фондовима насталим у процесу приватизације намеће обавезна трансформација, док су други затворени фондови тога ослобођени. Независне новине