Нема договора о државним празницима

Босна и Херцеговина, извјесно је, најмање до краја мандата актуелне власти неће добити државни закон о празницима, а судећи према стајалиштима политичких партија, ово је питање о којем ће наредних година тешко бити постићи било какав консензус.

Република Српска 25.11.2013 | 08:39 Босна и Херцеговина, извјесно је, најмање до краја мандата актуелне власти неће добити државни закон о празницима, а судећи према стајалиштима политичких партија, ово је питање о којем ће наредних година тешко бити постићи било какав консензус. Наиме, и ове године, као и свих претходних, РС је као празник и нерадни дан славила 21. новембар, Дан потписивања Дејтонског споразума, док се у Федерацији на овај датум готово и не обазиру те јединим релевантним признају 25. новембар, као Дан државности БиХ. Мишљење да ће ускоро тешко бити постићи било какав договор дијели и Лазар Продановић, посланик СНСД-а и члан Уставно-правне комисије Представничког дома парламента БиХ. Он истиче да тренутно постоји сагласност само о три датума: 1. мају као Међународном празнику рада, 9. мају као Дану побједе над фашизмом, те Новој години. "Недавно је у процедури пао и закон о нерадним данима у вријеме вјерских празника, јер ни у томе нисмо имали сагласност", истиче Продановић, који признаје да су ставови и даље тешко супротстављени. Саша Магазиновић, посланик СДП-а и такођер члан ове  комисије, наводи да закон о нерадним данима није прошао јер СДП сматра да он мора бити донесен у пакету са законом о државним празницима. "Ми у БиХ можемо усвојити само закон који ће заједно третирати и вјерске и државне празнике. Потребно је сјести и разговарати те, при томе, обавезно водити рачуна да посланици нису ти који прекрајају историју", каже Магазиновић. Мато Фрањичевић, замјеник предсједавајућег Уставно-правне комисије и посланик ХДЗ БиХ, сматра да је непостојање закона о државним празницима "логична посљедица чињенице да народи и грађани унутар БиХ нису дали одговор какву државу желе". Апсурдно се политизирају и чине проблематичним ствари које то нису "Да то урадимо, самим тиме би и ова проблематика била врло једноставна. Заиста се апсурдно политизирају и чине проблематичним ствари које то уопће нису и питам се хоћемо ли икада моћи доћи до компромиса", истиче Фрањичевић. Зорица Руљ, портпарол Министарства цивилних послова БиХ, каже да су закон о празницима БиХ неколико пута слали у процедуру. "С обзиром на то да није било политичке сагласности да се такав закон усвоји, одлучено је да се донесе закон који би третирао само вјерске празнике. Први текст приједлога таквог закона упућен је процедуру 2010. и тада није прихваћен. Министарство је поново  у овој години прослиједило такав закон у процедуру, али ни овај пут није прошао, враћен је у фази разматрања на Уставно-правној комисији Представничког дома парламента БиХ прошлог мјесеца", истиче Руљова. Појашњава да је предложеним рјешењима дефинисано да грађанима БиХ годишње припадне по пет плаћених нерадних дана за вјерске празнике, при чему су за припаднике исламске, католичке, православне и јеврејске вјероисповијести децидно наведени празници који су обухваћени законом. "Празници су наведени на приједлог вјерских заједница, а уз сарадњу са Међурелигијским вијећем БиХ. Тренутно, нема активности на предлагању закона о празницима БиХ те није могуће да би такав закон БиХ могла добити ове године", казала је Руљова.