Возови у БиХ спорији четири пута од европских

Путнички возови на бх пругама су и до четири пута спорији од европских.

Република Српска 23.11.2013 | 13:51 Путнички возови на бх пругама су и до четири пута спорији од европских. Наиме, просјечна брзина возова за превоз путника код нас, не рачунајући заустављања између станица, износи око 75 километара на час. Истовремено, према доступним подацима, путници на неким пругама у ЕУ уживају у просјечној брзини од 200 до 300 км/х. Недостатак одговарајућих пруга за брже кретање један је од основних проблема у овој држави, за разлику од Европе, гдје је систем брзих пруга јако развијен. “Стање пруга ЖФБиХ је такво да је неопходно веће улагање у обнову и модернизацију. Тако би били повећани степен сигурности жељезничког промета и брзина. Повећала би се и пропусна моћ пруга, то јест, био би остварен већи обим пријевоза робе и путника”, наглашавају из Службе за односе с јавношћу “Жељезница ФБиХ”. У том предузећу притом додају да су, због проласка трасе пруге ЖФБиХ кроз углавном планинске и брдовите предјеле, технички параметри прилично неповољни, што условљава да су редовне брзине доста мале. “Просјечна брзина путничких возова ЖФБиХ без бављења и заустављања креће се од 70 до 80 км/х, а са бављењима и заустављањима износи 47 км/х”, наглашава Сенка Рачић, начелник Службе за односе с јавношћу “Жељезница ФБиХ”. Према подацима “Жељезница РС”, просјечна брзина кретања возова на њиховим пругама је око 75 километара на сат. Али, када се у обзир узму задржавања и бављења од полазне до крајње станице, просјечна брзина тада износи 43,1 км/х. “Наравно да би добро било да возови ЖРС брже превозе и путнике и робу, али је за то потребна боља пруга. Стара траса и кривине као уска грла онемогућавају постизање већих брзина”, признаје Нада Савић-Стевановић, из Службе за односе с јавношћу “Жељезница РС”. Критикује Златко Марин, предсједник Самосталног синдиката саобраћајно-транспортне дјелатности ЖРС, због тога што овдје у технологију и пруге, како каже, годинама није улагано. “Ви знате да ако имате ауто у који не улажете, оно брзо пропадне. Много је тешко машиновођи да вози по прузи каква јесте, гдје, када су велике врућине, очекује сваки моменат да дође до пуцања шине. А и путник би желио да се вози у удобнијем вагону. У свијету истовремено имамо климе и друге уређаје у вагонима”, наглашава Марин. Ипак, из “Жељезница РС” наглашавају да ће ремонтовањем пруга и побољшањем стања инфраструктуре бити створени услови за скраћивање времена путовања. Такође, из “Жељезница ФБиХ” увјеравају да почетком наредне године слиједи реализација пројекта ревитализације на преосталом дијелу пруге од Брадине до Сарајева, што би, између осталог, допринијело повећању степена безбједности, али и повећању брзине. Док се то не догоди, Никола М., студент из Бањалуке, сјећа се анегдоте из Њемачке, код града Аусбурга, гдје су, док се возио тамошњим возом ИЦЕ, путници у шали негодовали што се, како су оцијенили, преспоро крећу, иако је воз ишао брзином од 120 километара на сат. “Ишао сам тада из Беча у Хамбург. На дисплеју је писало да се крећемо брзином од 120 километара на сат, због чега ми је негодовање путника било смијешно, будући да сам се увјерио како ‘гмиле’ наши возови. Иначе, овај воз развија брзину око 250 километара на сат”, прича овај студент.