На градњи путева опљачка се више од милијарду КМ

Истражни органи у БиХ, ако је судити по најновијим акцијама, могли би стати у крај вишегодишњој крађи државног новца на изградњи путева у БиХ.

Република Српска 23.11.2013 | 23:00 Истражни органи у БиХ, ако је судити по најновијим акцијама, могли би стати у крај вишегодишњој крађи државног новца на изградњи путева у БиХ. Међутим, да ли је политика јача од спровођења закона? Након што је Агенција за истраге и заштиту (Сипа) по налогу Тужилаштва БиХ узела узорке асфалта на дионици сарајевске заобилазнице, јавност поставља питање када ће на ред доћи и остале дионице у БиХ. С правом, јер су многе анализе у претходних неколико година показале да се ради о пљачки невиђених размјера за које, ако се буде радило као и до сада, нико неће одговарати. То потврђује и извјештај бившег ревизора Републике Српске Бошка Чеке који је још 2008. и 2010 године утврдио бројне неправилности приликом изградње путева у том бх ентитету. Путеви се каже Чеко нису градили како је предвиђено уговорима. “Ми смо ангажовали експерте који су извршили бушења на седамдесетак мјеста и утврдили да сама градња и подлога није адекватна оном што је договорено. Рецимо асфалтна површина која је уговорена 5 до 7 цм, она је била 2 до 3 цм. Остали материјали који су требали имати прописану дебљину, нису је имали а квалитет материјала био је веома лош, итд...” Ангажман “провјерених” компанија Ради се о милионима марака јер се само на километру пута, чија се дебљина смањи за три милиметра од прописане, може “узети” неколико десетина хиљада марака. Синиша Вукелић, уредник портала “Цапитал” каже да је крађа јавног новца на асфалтирању путева у цијелој БиХ, омиљени и најучесталији вид крађе новца. Те инвестиције се своде на извођење радова између изборних кампања а послови се повјеравју “провјереним” пословним компанијама. “Овдје није проблем само дебљина асфалта и подлоге. Нико није провјеравао квалитет асфалта. Прије неколико година Пореска управа Републике Српске је затворила неколико асфалтних база али на том се стало. Квалитет асфалта је катастрофалан јер је састав камена и кварца веома лош”, каже Вукелић. А у РС овако стоје ствари, барем тако тврде у “Путевима РС”: Извођач радова мора ангажовати надзорни орган који редовно подноси извјештај “Путевима РС”, а након што пут буде завршен Комисија излази на терен како би извршила технички преглед и констатовала да ли је све урађено у складу са пројектном документацијом, условима пројекта и уговором. Лош пројекат у старту Струка каже да се узорак мора узети директно из асфалта али и припремног слоја. Оно што је битно је да ситна одступања могу бити само у припремном слоју за један проценат док се у асфалтном дијелу не смије одступати од дефинисане квалитете и дебљине, каже грађевински вјештак из Градишке Љубо Јокић. “Мјери се прво дебљина а онда се тај узорак раствара и онда се утврђује колика је количина битумена. Асфалт мора имати тачан састав. Не може бити толеранције, то су огромне количине.“ Упућени тврде да “криминална хоботница” функционише на начин да се у старту мора испројектовати лош пут, односно лош квалитет пута, јер извођач мора да исплати одређену суму новца оном ко му је обезбиједио посао. Тај посао се у већини случајева закључује директном погодбом, а не јавним позивом, што је предвиђено заком. Рајко Кецман из Удружења грађана “Тендер” каже да се у овим пословима перу милиони марака и да нико не одговара. “Мора се знати да се цијене дижу и до 60 одсто. Ако се то узме у обзир, годишње се пљачка преко милијарду марака.” Аутопут до Градишке, рекордер Сарајевску заобилазницу, која је предмет истраге, градила је хрватска фирма Осијек-Котекс, али је уговор вриједан 45 милиона марака почетком овог мјесеца раскинут. Према писању медија, новац из БиХ извлачен је управо преко ове фирме. С друге стране хрватски “Конструктор” био је укључен и у изградњу дионице аутопута Бањалука Градишка, за чији су дио од Бањалуке до Маховљана, ревизори утврдили да је километар коштао 22,5 милиона марака. Основни уговор о извођењу радова са „Интеграл инжењерингом“ склопљен је 2002. у вриједности од око 43 милиона КМ. Међутим, накнадно је анексима уговора извођачу одобрено додатних чак око 66,5 милиона КМ. Чеко каже да је то тек прича за себе. “Само пет километара од Клашница до Маховљана је коштало 129 милиона марака.“ Површински слој асфалта на првој дионици од Бањалуке до Маховљана пропао је само три године након изградње 2008. године али нико од надлежних никада није испитивао има ли елемената кривичне одговорности у овим радњама. Стручњаци увјеравају да је стање у цијелој земљи мање-више исто када је ријеч о проневјери јавног новца приликом изградње путева и да би надлежне институције коначно требале да почну да раде свој посао.