На тржишту рада у БиХ најтраженији ИТ инжињери, фармацеути...

На тржишту рада у БиХ тренутно су најтраженији ИТ инжињери, инжињери електротехнике, грађевински инжињери, дипломирани фармацеути, те кројачи, зидари, вариоци.

Република Српска 23.11.2013 | 08:44
На тржишту рада у БиХ најтраженији ИТ инжињери, фармацеути...
На тржишту рада у БиХ тренутно су најтраженији ИТ инжињери, инжињери електротехнике, грађевински инжињери, дипломирани фармацеути, те кројачи, зидари, вариоци. У Босни и Херцегови армија од више од пола милиона незапослених говори да је запослење у овој земљи тешко наћи. Међутим, до посла лакше долазе они који су се на вријеме одлучили образовати и усавршавати у областима у којем има дефицит радника. Према броју објављених огласа натраженија занимања у нашој земљи су ИТ инжињери, инжињери електротехнике, грађевински инжињери, дипломирани фармацеути, те кројачи, зидари, вариоци. Из Агенције за рад и запошљавање БиХ рекли су да су према броју огласа за посао тражени и економисти и правници, али због њиховог великог броја значајан број њих не може наћи посао и налазе се на евиденцијама незапослених. Према броју огласа у БиХ тражени су и продавачи. Борис Пупић, стручни сарадник за односе са јавношћу, информисање и издаваштво Агенције за рад и запошљавање БиХ рекао је да су од „радничких“ занимања најтраженији зидари, тесари и вариоци, односно углавном сва она занимања која иду уз грађевинску индустрију. Истакао је да су већ годинама најмање тражени дипломирани физичари, инжињери графике, социјални радници, инжињери рударства и микробиолози, а од средње стручне спреме пољопривредни техничари, стоматолошки техничари, текстилни радници и управни техничари. Пупић  је рекао да већ дуги низ година образовни систем избацује кадрове „за бирое завода за запошљавање“. “Проблем је прије свега у уписним политикама у средњим школама и факултетима, које не воде рачуна о потребама тржишта рада за појединим образовним профилима и занимањима. Рјешење је формирање партнерстава на локалном и регионалном нивоу на принципу Привреда-Образовне установе-Власт-Службе за запошљавање, чији би један од задатака био и креирање уписне политике у образовним институцијама. Такође, због неусклађеност система образовања јавља се константна потреба за доквалификацијом или преквалификацијом радника”, рекао је за БУКУ Пупић. Истакао је да је због тога Агенција у сарадњи са Њемачким друштвом за међународну сарадњу (ГИЗ) и њиховим партнерима, покренула wеб страницу www.обуке.ба путем које грађани БиХ на једном мјесту имају преглед свих расположивих обука у БиХ, те фирми које изводе обуке. Наш  саговорник сматра да је ово један јако добар алат који ће побољшати запошљавање на нашем тржишту рада. “Агенција је и ове године на вријеме реаговала и пред сам крај школске године предузела активности на усмјеравању младих на факултете за којима на тржисту постоје реалне могућности запослења, јер је очит проблем вишка кадра у струци економиста, правника и слично, а дефицит на другим пољима. Настојало се на све начине и преко свих доступних медија утицати на младе особе приликом уписа на високошколске образовне установе да се опредијеле у складу са потребама тржишта. Али знамо образовање према Болоњском процесу траје и до 5 година тако да резултате не можемо очекивати док не прође тај период”, каже Пупић. Као основни савјет онима који планирају , али и траже занимање, Пупић истиче важност правовременог информисања о потребама тржишта рада прије него се одлуче за коју професију ће се усмјеравати. “У БиХ су већ годинама исте потребе тржишта рада, а заводи за запошљавање сваке године неколико пута износе податке о дефицитарним и суфицитарним занимањима, тако да се ови подаци могу лако пронаћи. Такође потребно је да сви постанемо свјесни да је често потребно проћи неку додатну обуку, доквалификацију или преквалификацију како би се постало конкурентним на тржишту рада. И на крају треба бити активнији у тражењу посла јер имамо велики проблем са пасивношћу особа на евиденцијама, те проблем са мобилношћу радне снаге што нам још више отежава рад”, закључује он. Према подацима Завода за запошљавање РС на тржишту рада јако су тражена занимања трећег степена и то првенствено возачи, трговци, механичари, заваривачи, монтери, угоститељи, грађевинари, те кожари и текстилци. Када је ријеч о четвртом степену образовања, подаци Завода за запошљавање Српске говоре да су најтраженији фармацеутски техничари, кожарски техничари, трговци, ветеринарски, шумарски и текстилни техничари. Када је ријеч о високообразованом кадру, изражене су потребе за професорима математике, али и инжењерима грађевине, архитектуре, геодезије, електротехнике, машинства, прераде дрвета и слично. ТРАЖЕНИ ПОСЛОВИ КОМЕРЦИЈАЛЕ И ПРОДАЈЕ Мирослав Вукајловић, директор Агенције Спектар рекао је да ако посматрамо период од посљедњих 12 мјесеци, најчешћи огласи су били за послове из области комерцијалних послова или продаје (29%), затим здравства (12%), администрације уопште (9%), док се остали послови односе на грађевинарство, информатику, занатске послове, послове у угоститељству, те електротехници и машинству. Најмање оглашавана занимања на њиховом сајту у истом периоду била су из области ветерине, пољопривреде, услуга заштите, образовања, права, умјетности и дизајна, енергетике и архитектуре. “Данашње вријеме је изазовно и захтијева другачији приступ тражењу посла. Под тим подразумјевам прије свега цјелодневну ангажованост на тражењу посла, а не очекивање да вас посао пронађе док сједите код куће. Незапослене особе на почетку потраге за послом треба да буду искрени према себи и да реално процијене своје тренутне способности, знања и вјештине. Прецизније се одредите према жељеном послу (добар начин да сазнамо шта желимо радити је да одбацимо све послове које не желимо да радимо)”, рекао је Вукајловић за БУКУ. Након тога Вукајловић савјетује да се направи списак компанија, већих али и мањих, за које незапослена особа има поуздане информације да се коректно односе према сарадницима, исплаћују добре и редовне плате, уплаћују порезе и доприносе. “Прије него што им се обратите са молбом и биографијом, добро се информишите о њиховим пословним резултатима, успјесима и плановима. Дио тих спознаја служиће вам да се професионално обратите потенцијалним послодавцима и да добијете прилику да се у директном разговору наметнете као могуће персонално рјешење. Компаније које своје производе и/или услуге извозе ван простора БиХ, односно такмиче се на другим реалним тржиштима, могу бити ваша циљна група у тражењу посла. Да би опстали на другим, здравим тржиштима, компаније морају имати добре сараднике, гдје развијајући њихове компетенције, повећавају своје шансе за успјехом. Можда је то компанија ваших жеља”, казао је он. Едина Шеховић са портала Посао.ба рекла је да су од почетка рада овог портала примјетили да се одређени трендови понављају из године у годину, како код нас тако и у земљама окружења. “Обзиром на велике захтјеве који долазе из великих домаћих и међународних компанија углавном из ФМЦГ и других индустрија, примјетили смо да највећи број објављених огласа долази из области комерцијале и продаје (укупно 2114 објављених огласа од почетка рада портала Посао.ба), гдје се активно тражи продајно особље за промоцију и продају производа, сервиса и услуга”, рекла је Шеховићева за портал БУКА. Међу осталим најтраженијим позицијама повог портала су: административне и сродне услуге (укупно 1685 огласа), менаџмент и управљање (896), економија и финансије (786), информатика/софтwаре (730), угоститељство (726), маркетинг – ПР (677), електротехника – машинство (670), занатске услуге (578) и грађевинарство (450). Шеховићева напомиње да су према њиховим анализама најмање тражене позиције управо оне које долазе из области полиције и заштитарских услуга (укупно 56 објављених огласа од почетка рада портала до данас), област науке и истраживачког рада (53), енергетика (47), државна служба и управа (26) те из области ветерине (18). Када су у питању препоруке при тажењу посла наша саговорница истиже предности регистрације корисничког профила на порталу Посао.ба, његово адекватно и потпуно попуњавање, те редовно ажурирање података. “Како би Ваш профил, који је уједно и Ваш ЦВ, био што привлачнији компанијама, потребно је унијети што више информација како би потенцијални послодавци могли разумјети Ваше потребе и очекивања али и на једноставан начин већ првим прегледом имати увид у Ваше вјештине, образовање и радна искуства”, каже она. Шеховићева истиче да је тражење посла организована и предана активност, на коју је потребно одвојити дневно и до неколико сати. Каже да је преглед слободних позиција на Посао.ба поједностављен захваљујући емаил обавјештавачу портала. Каже да Посао.ба броји више од 14.000 регистрованих компанија и преко 190.000 регистрованих корисника/биографија, што га чини највећом онлине берзом рада у Босни и Херцеговини и непроцјењивим извором увијек свјежих информација са тржишта рада, заузимајући 89 одсто тржишног учешћа. Компаније свакодневно претражују њихову базу биографија, у потрази за квалитетним кадровима. Подсјетимо да је према посљедњим подацима Агенције за рад и запошљавање БиХ закључно са крајем августа у БиХ је у првих осам мјесеци рад по свим основама (пензија, стечај, отказ, отпуштање и слично) престао за 66.665 особа, а у истом периоду са евиденција завода и служби запошљавања запослено је 57.266 особа. У БиХ на евиденцијама завода и служби запошљавања било је 555.820 особа од чега 50,71% жена.  

Коментари / 0

Оставите коментар