Боље путеве од БиХ има Зимбабве, Замбија, Етиопија...

Након што се у медијима појавила вијест да је асфалт на сарајевској заобилазници тањи за близу три центиметра од пројектом предвиђене дебљине, а што је потврђено и из Тужилаштву Босне и Херцеговине, новинари агенције Анадолија су истражили колики је уистину квалитет путева и путне инфраструктуре у БиХ, земљама регије и свијету.

Република Српска 21.11.2013 | 11:16 Након што се у медијима појавила вијест да је асфалт на сарајевској заобилазници тањи за близу три центиметра од пројектом предвиђене дебљине, а што је потврђено и из Тужилаштву Босне и Херцеговине, новинари агенције Анадолија су истражили колики је уистину квалитет путева и путне инфраструктуре у БиХ, земљама регије и свијету. Према посљедњем глобалном индексу о конкурентности Свјетског економског форума (WЕФ) 2013-2014., од земаља регије најлошији путеви су у Србији, а одмах иза ње слиједе Македонија и Босна и Херцеговина. Према посљедњем истраживању WЕФ-а, Србија се налази на 119. мјесту од 148 земаља обухваћених поменутим истраживањем. Од више од 40.000 километара путева свих категорија у тој земљи, ниједна дионица, осим нових дијелова Коридора 10, не заслужује највишу оцјену, нити испуњава потребне стандарде. Горан Родић из Привредне коморе Србије раније је изјавио за србијанске медије да се на изградњи саобраћајница у Србији ангажују неријетко сумњиве фирме, које имају слабу опрему и кадар, а често се дешава да надзор свој посао не уради до краја. Штавише, саобраћајни стручњаци тврде да у Србији има чак 16.000 километара путева које треба хитно обновити, за шта треба уложити 2,2 милијарде евра. Након Србије, слиједи Македонија која се, према истраживању WЕФ-а, налази се на 111. мјесту. БиХ је једна од земаља регије са најлошијим путевима и цестовном инфраструктуром, а на листи WЕФ-а налази се на 104. мјесту. Стручњаци сматрају да је за БиХ велики проблем непостојање довољно аутопутева те да земља нема ни близу довољан број брзих цеста и аутоцеста. Ранија истраживања су показала да ће БиХ имати лош рејтинг све док не буде имала развијену мрежу аутопутева који су, осим што поправљају квалитет вожње, према свим карактеристикама најбезбједнији и на којима је најмања шанса да се доживи саобраћајна несрећа. Занимљиво је да боље и квалитетније путеве од горе поменуте три земље регије имају, примјерице, Вијетнам, Зимбабве, Замбија, Јерменија, Етиопија, Камбоџа, Кенија и Тринидад и Тобаго. С друге стране, најбоље путеве у регији имају Хрватска, Албанија и Црна Гора. Хрватска је према квалитети путева у самом свјетском врху. Према истраживању WЕФ-а, Хрватска је позиционирана на 21. мјесту на глобалном нивоу, Албанија се налази на 76., а Црна Гора на 95. мјесту. Апсолутни лидер у регији по питању аутоцеста је Хрватска с 1.060 километара изграђених цеста и још 450 у фази градње или у припреми. Словенија има око 600 километара уз још 100 у плану. Високо је и Србија с 540 километара изграђених прометница и 180 у градњи. Босна и Херцеговина располаже с око 80 километара аутоцесте. Чак и Косово има 80 километара аутоцеста, а Македонија 10, уз планираних још 30, на коридору Београд – Солун. Од осталих земаља ширег региона Балкана, најбољу путну инфраструктуру има Словенија, која се налази на 32. мјесту WЕФ-ове листе, а иза ње слиједе Турска, која је на 44., Грчка 63., Мађарска 73. и Словачка на 85. мјесту. Најлошије путеве на европском нивоу има Молдавија која се налази на посљедњем мјесту ове листе, Румунија која је на 145., а слиједе их Украјина, Србија и Бугарска. Према истраживању WЕФ-а, најквалитетније путеве у свијету имају Уједињени Арапски Емирати (УАЕ), а слиједи их Француска, Оман, Португал, Хонг Конг, Аустрија, Сингапур, Швицарска, Финска и Холандија. Од 20 најбоље рангираних земаља у свијету према квалитету путне инфраструктуре, њих 10 су европске, а осам азијске, што значи да су најбољи путеви у свијету у Европи и Азији. С друге стране, најлошије путеве у свијету имају Молдавија, а слиједе је Гвинеја, Тимор, Румунија, Украјина, Хаити, Мозамбик, Монголија, Габон и Ангола. Од 20 најлошије рангираних земаља у свијету према квалитету путне инфраструктуре, њих осам су афричке, а седам азијске, што значи да су најнеквалитетнији путеви у Африци. Приликом изградње путева и цеста, прописи дозвољавају одступање до десет посто, али то мора да се пријави инвеститору да би се кориговала цијена, а ако се не пријави и надзор не реагује, онда је то злоупотреба, односно чиста крађа.