Био сам невин у тамници!

Миленко Трифуновић, из Скелана, један од ослобођених Срба који су били осуђени за најтежа кривична дела.

Република Српска 19.11.2013 | 23:10 Миленко Трифуновић, из Скелана, један од ослобођених Срба који су били осуђени за најтежа кривична дела. Провео 8,5 година у затворима у Сарајеву и Фочи. Веровао сам у Бога и правду. Робија, посебно ова каква је моја, када знам да сам невин у тамници, тежа је од смрти. Остала је, међутим, вера у Бога и моји најмилији и други добри људи, који су остали уз мене. Зато сам данас, упркос свему, осећам добро, без обзира на све оно што сам у минулих осам и по година, преживео робијајући, прво у Сарајеву, а потом у Фочи, рекао нам је у уторак, дан пошто је изашао из фочанске казнионице, Миленко Трифуновић (47) из Скелана. У дому Трифуновића, од понедељка увече, кад је Миленко стигао кући, стижу сродници, комшије, пријатељи са леве и десне обале Дрине. - Ни дана нисам био на допусту, страшно да страшније не може бити - прича Миленко, док му јављају да ће, за неколико сати, на окупу бити сви његови најближи, док је мајка Деса ту, љуби га и грли, лије сузе радоснице, као и супруга Слађа. - Веровао сам у Бога, у правду. Сад све иде изнова, очекујем да наредна пресуда не буде само мања, већ једина логична - ослобађајућа. Слађа Јаковљевић, Миленкова супруга, већ је постала хероина, која у тешким временима подиже и васпитава четворо деце, водећи о њима рачуна као да ће отац сваког трена стићи кући. - Знамо да је Миленко чист као суза, али знамо да је пред нама још доста борбе до коначне одлуке, која ће, верујемо, бити и по небеским и по земаљским законима - каже супруга Слађа. Адвокат из Зворника Петко Павловић, један од оних који има највише ослобађајућих пресуда за оптужене Србе пред Судом БиХ, који је писао апелацију за Миленка, са колегом Радом Голићем каже да су ретроактивном применом КЗ БиХ, донетог 2003. године, прекршена људска права ових људи, јер је у време када су били догађаји за које им је суђено, на снази био КЗ СФРЈ. - По свим важећим европским конвенцијама о људским правима, предвиђено да се примењује на њих блажи закон, а то је управо КЗ СФРЈ, по којем је за ова дела била предвиђена казна од пет до 15 година или смртна, односно замена за њу у трајању од 20 година - каже Павловић. - Пошто смртне казне, по европским аршинима нема, а сматрам да тиме не може да се узима ни њена замена од 20 година робије, онда је сасвим јасно да је максимална казна 15 година. Тако некако, истина не баш дословно, Уставни суд БиХ је образложио одлуке прихватајући наше апелације. ПАТИЛИ “ОБИЧНИ” ЉУДИ - КАМО среће да су пре рата власти БиХ, уместо што су шириле агентуру тајне полиције, бар упола радили на поштовању људских права, не би било овако крвавог и разарајућег рата у којем су највишу цену платили обични људи - истиче Благоје Јосиповић, угледни политичко-правосудни аналитичар из Бијељине. ПРЕСУДА МИЛЕНКО је првобитно осуђен на 33 године затвора правоснажном пресудом Суда БиХ, пошто је проглашен кривим за геноцид. Он је, међутим, један од десеторице осуђених који су дочекали слободу пошто је Апелационо одељење суда БиХ, након одлуке Уставног суда БиХ у складу са Европском конвенцијом за заштиту људских права и слобода, донело решење којим им се обуставља извршење казни. ПОРОДИЦА - ПОРОДИЦА је нешто најјаче код нас Срба. Зато смо је, Слађа и ја, ширили и кад сам био на робији, па је наш син Драгослав, који је најмлађи, рођен док сам био у затвору. Имамо четворо деце - каже Миленко.