Умјесто ужине дјеца уплаћују тикете

И док се на сва звона у БиХ говори о едукацији младих, превенцији разних врста зависности, дјеца никада нису била више изложена искушењима.

Република Српска 19.11.2013 | 16:20 И док се на сва звона у БиХ говори о едукацији младих, превенцији разних врста зависности, дјеца никада нису била више изложена искушењима. На само неколико метара од основних или средњих школа стратешки су распоређене кладионице које углавном не бирају клијентелу, пише Вечерњи.ба. Умјесто ужине, дјеца све чешће на одмору уплаћују листиће за што им је потребно свега неколико минута. Према резултатима истраживања везаним уз игре на срећу, сваки пети становник БиХ свакодневно се клади. Стога не чуди податак да је БиХ прва по броју кладионица по глави становника. Не чуди ни што у оваквом друштву људи покушавају изнаћи било какав начин да зараде макар и коцкањем, али чуди што су у тај модерни порок увучена и дјеца. Сви коцкају Наиме, поред великог броја основних и средњих школа налазе се кладионице у које често залазе малољетници. Толико су близу да током малог петоминутног одмора дјеца могу испунити листић и вратити се на вријеме у школу. Родитељи су разочарани. Оно што забрињава јесте чињеница да у кладионице улазе дјеца од десет година, а они старији који имају петнаест или шеснаест година, постали су редовна појава. Међутим, у цијелој причи око кладионица чини се да су и родитељи дигли руке, јер су немоћни у борби са локалним властима, јер већина кладионица није отворена, нити дозволу добила на своју руку. Нажалост, постоје и подаци о томе да су и родитељи учесници, јер већина млађих особа у кладионицу је први пут ушла уз дозволу родитеља који често шаљу дјецу да уплате листиће за њих, а потом допусте да се и сами кладе. У великом броју случајева, на улазним вратима кладионица нема натписа да је забрањено клађење млађима од 18 година. Чини се да је профит изнад свега па тако и у кладионицама јер је власницима кладионица интерес што више зарадити. Закон недоречен Кривац је и држава која никада није јасно уредила ову област, а како је велики број закона у држави недоречен тако је и ова област остала недоречена у својим законским рјешењима. Наиме, Закон о играма на срећу јасно прописује да кладионице не би требале бити у непосредној близини школских установа, али не прописује колико је то метара. Наиме, кладионице нису у то вријеме када су прављени одговарајући прописи биле ни обухваћене, није се ни знало да ће се то догађати, тако да тај пропис који говори о томе гдје се могу налазити кладионице није прецизно нигдје евидентиран. С друге стране, коцка не бира клијентелу – њој су склони сви, из свих слојева друштва, а томе нарочито погодује тешка економска ситуација у којој људи покушавају из минимум уложеног доћи до максималног добитка. Поред тога, кладионице су и мјеста на којима долази до нарушавања јавног реда и мира, а обавеза радника је држати малољетнике даље од њих. Особа која ради у кладионици не смије допустити малољетној особи обављање уплате у кладионици. Она се по Закону о прекршајима против јавног реда и мира може казнити од 300 до 900 КМ, међутим мало се ко тога и придржава. Исто тако када је у питању профит, само у Федерацији БиХ наплати се по основи једнократних концесија око седам милиона евра, док се по основи пореза, захваљујући њиховом раду, годишње убере око 15 милиона евра.