Белгијске чоколаде важније од грађана

У послиједњих десет година најприсутније питање у бх медијима су уставне реформе.

Република Српска 16.11.2013 | 14:02 У послиједњих десет година најприсутније питање у бх медијима су уставне реформе. Априлски пакет, приједлози Сједињених Америчких Држава, међународне заједнице, амандмани цивилног друштва и - опет ништа. Највиши правни акт БиХ још увијек је Анекс 4 Дејтонског мировног споразума, који је пресудом Европског суда за људска права у Стразбуру оцијењен као дискриминаторан. Више од 80 посто грађана БиХ сматра како је због постојећег уставног устројства ова држава нефункционална. Реформа Устава морала би значити реформу структуре. Ово је став већине грађана БиХ, а који је изнесен током истраживања јавног мнијења - „Коментари грађана о реформи Устава БиХ“. Због комплексног уређења Босна и Херцеговина је нефункционална држава, а грађани сматрају како то одговара интересима политичких странака, а не грађанима. Представник Европског истраживачког центра Аднан Хускић истиче како су грађани добро упућени у процес уставних промјена, те да сматрају како бх политичари не иду у правом смјеру. „Тренутни смјер, начин рјешавања, метод, можда метод и јесте донекле прихватљив, али смјер је у сваком случају погрешан. Ово би више требало да буде нека поука људима који долазе из међународних организација, да овај начин на који се то тренутно ради као и смјер којим се иде није нужно оно што треба да представља укупне интересе грађана“, наводи Хускић. Највећи проблем у држави, према мишљењу грађана јесте корупција. На другом мјесту је економија, те рад правосудних институција. Ова питања требала би бити ријешавана на државном нивоу, сматрају грађани. Аднан Хускић каже како је то став већине грађана из оба ентитета: „Међу етничким групама не постоји до те мјере неки антидржавни сентимент нити неко противљење томе да се питање борбе против корупције, правосуђа, рјешава на државном нивоу. Наравно, постоји врло ниско повјерење у институцију државе, али то је нешто што се протеже кроз цијеле институције.“ Насупрот пракси бх политичара, који су уставне промјене свели на извршавање пресуде Европског суда за људска права у Стразбуру у предмету 'Сејдић-Финци', грађани не мисле да ће то у многоме побољшати њихове животе. Чињеница да бх политичари толико година само говоре о уставним промјенама без конкретних потеза, показује њихову незаинтересованост. За разлику од њих, грађани исказују потребу за промјенама, тврди менаџерица пројекта имплементације међународног јавног права и јавних политика Валерy Перрy: „Иако грађани схватају да је провођење пресуде 'Сејдић-Финци' битно за приступање Европској унији, исто тако, они сматрају да се њихови животи неће фундаментално промијенити рјешавањем овог питања. Најбитније за грађане јесте борба против корупције, економија, те функционално правосуђе. Грађани БиХ су толико паметни да виде да су ове три области међусобно повезане“, констатује Валерy Перрy. Но, не брине бх политичаре шта мисле грађани који су их бирали, бар не док се не приближе избори. Тако су током протекле четири године, захваљујући 'Сејдић-Финцију', о државном трошку пропутовали много и успјели да рјешавање овог проблема потпуно измјесте из бх. институција. „Босна и Херцеговина, сад, може си допустити, то више нико не примјећује, луксуз тзв. ресторанске демократије, гдје су расправу о Уставу премјестили из парламентарних клупа, то је недопустиво, у ресторане. Ако би било којој држави кроз своју пресуду Европски суд  за људска права спочитао дискриминаторан садржај њеног устава, то би за ту државу био скандал. Потрудили би се сви важни одлучујући политички фактори у држави да ту неправду исправе што прије, без икаквих вањских притисака, без икаквих путовања по Европи и договора о томе како ћемо-овако ћемо, двојка, тројка, четворка, шест плус два, четири мање један. То је само форма која не води рјешењу проблема“, каже професор сарајевског Факултета политичких наука Зарије Сеизовић. И ово питање окренули су на рјешавање проблема конститутивних народа, уз страсно наглашавање етницитета и важности припадања једном од три, сматра Дамир Дајановић из тузланског Револта: „Они се уопште не баве неким рјешавањем пресуде Сејдић-Финци на начин да би сваки грађанин требао бити равноправан, него се политичари апсолутно баве тиме да своје гласачко тијело изолирају и у принципу гласачи у Босни и Херцеговини остану сваки у свом тору“, каже Дајановић. Међутим, рјешавањем овог питања, које је кључно за наставак евроатлантских интеграција БиХ, отворила би се друга, која много више занимају бх грађане, сматра извршни директор Центра за заступање грађанских интереса, Дамир Мехмедбашић. „Ја не видим да они желе уопће да по том питању нешто стварно учине. Пуно више им је стало да оду у Брисел по белгијске чоколаде“, каже Дамир Мехмедбашић.