Када ће БиХ добити своје ''санадере'' и ''мишковиће''?

Република Српска 15.11.2013 | 17:00

Док су власти сусједних држава показале да хоће и могу да се боре против корупције и организованог криминала, у Босни и Херцеговини, земљи за коју се сматра да је 'легло' корупције, не ради се скоро ништа како би се овај проблем ријешио. Када је на темељу Интерполове потјернице у аустријском граду Салзбургу 2010. године ухапшен бивши премијер Републике Хрватске Иво Санадер, било је јасно да је Хрватска одлучила отпочети борбу против корупције и организованог криминала, пишу новинари Анадолу Агенцy (АА). Случај ''Санадер'' је убрзо постао синоним обрачуна с криминалом у транзицијским земљама и оријентир колико су земље бивше Југославије и Балкана одлучне да досегну идеал правне државе на разини најјачих земаља Еуропске уније (ЕУ). Иначе, Санадер је био осумњичен за удруживање за почињење кривичног дјела, као и за злоупотребу положаја и овласти у случају "Фими-медиа", агенције преко које је незаконито узиман новац из министарстава и јавних предузећа. Поред случаја "Фими-медиа", Санадер је оптужен за низ других афера, попут продаје државног удјела у нафтној компанији ИНА мађарском МОЛ-у, као и случају Хyпо банке, за што је у новембру 2012. године осуђен на десет година затвора, те поврат противправно стечене имовинске користи у износу од 3,6 милиона куна (око 472.397 еура). Предсједник Хрватске привредне коморе (ХГК) Надан Видошевић, који се на овој позицији налазио протеклих 18 година, ухапшен је 12. новембра 2013. године због злоупотребе положаја и овласти у афери извлачења 32 милиона куна (око 4,2 милиона еура) из ХГК. Мјесец дана раније, ухапшена је и Видошевићева најближа сарадница Зденка Петернел, за коју се сумња да је од 32 милиона куна, које су извучене из ХГК, за себе задржала чак 28 милиона куна (око 3,7 милиона еура). Поред Петернелове, притворен је и дугогодишњи сарадник Коморе на маркетиншким пројектима Давор Комерички, а случај Видошевић покренуо је истрагу за извлачење новца из Хрватских аутоцеста (ХАЦ). Податак о успјешности Уреда за сузбијање корупције и организираног криминала (УСКОК) од скоро 100 посто говори да је Хрватска одлучна и веома успјешна у борби против корупције и организованог криминала. У том смислу, нови вјетрови долазе и у Србију. Најбогатији Србин, једини милијардер из овог дијела Европе који се нашао на листи најбогатијих људи на свијету магазина Форбес, ухапшен је 12. децембра 2012. године у Београду. Поред Мишковића, исти дан ухапшени су и његов син Марко, те Мило Ђурашковић, власник "Нибенс групе", "Шер корпорације" и Предузећа за путеве (ПЗП) из Ниша, а све због малверзација у приватизацији путарских предузећа. На овај начин, вицепремијер Србије Александар Вучић показао је да је спреман остварити своје ријечи, да ће се обрачунати са свима који су укључени у организовани криминал и корупцију. Суђење власнику Делта холдинга Мирославу Мишковићу, његовом сину Марку, Милу Ђурашковићу и још за осморо оптужених, почело је јучер у Специјалном суду у Београду. Мишковић је рекао да није крив. Оптужени се терете за кривично дјело злоупотребе положаја одговорног лица у саизвршилаштву и пореске утаје. Мирослав Мишковић и остали оптужени у овом поступку терете се да су од 2005. до 2010. године незаконитим извлачењем новца из путарских предузећа и утајом пореза оштетили та предузећа за 16,95 милијарди (око 148 милиона еура,) а буџет државе Србије за 472 милиона динара (око 4,1 милиона еура), а за ова дјела законом је запријећена казна до десет година затвора. И док су власти сусједних држава показале да хоће и могу да се боре против корупције и организованог криминала, у Босни и Херцеговини, земљи за коју се сматра да је 'легло' корупције, не ради се скоро ништа како би се овај проблем ријешио. Трагом хапшења у Хрватској и Србији, новинари Анадолу Агенцy (АА) истражили су разлоге због којих је борба против корупције и организованог криминала у БиХ готово непримјетна. У разговору за АА, замјеник директора Агенције за превенцију корупције и координацију борбе против корупције Драган Слипац признаје да су Хрватска и Србија ''забиљежиле одређене помаке у репресивном дијелу'' те се пита зашто код нас нема таквих спектакуларних акција иако институције и законске претпоставке постоје. "То је сад питање рада тих агенција и, наравно, тужилаштава и судова у БиХ. Када разговарате са полицијом, они кажу да увијек ураде свој посао, проведу истражне радње, документују казнено дјело и предају све тужилаштву, а онда они тамо не раде", говори Слипац за АА. Како каже, тужилаштва ће пак на то рећи да постоје полицајци који не знају или неће да квалитетно припреме доказе, тако да се они суочавају с бројним проблемима када дођу на суд или да уопште започну поступак. Ипак, он вјерује да ће се правосуђе БиХ угледати на колеге из региона. ''Ми смо имали људе који су били пријављивани, поднесене су биле казнене пријаве, од предсједника државе, премијера влада и тако даље. Али, нико није осуђен", појаснио је Слипац, додавши да он не зна зашто је то тако, већ да одговор треба потражити од надлежних тужилаштава и судова. Главна уредница Центра за истраживачко новинарство (ЦИН) Рената Радић-Драгић тврди да је корупција у БиХ највише заступљена у јавној управи, гдје има највише новаца. Она додаје да је ЦИН дошао до сазнања да је и у босанскохерцеговачком правосуђу стопа корупције веома изражена, те да у БиХ не постоји независно правосуђе. "То се види приликом утицаја политике на именовања судија. У државном суду имате Шахбаза Џихановића који је био предсједник Федерације БиХ, дакле долази изравно из политичке странке на мјесто судије. У Уставном суду БиХ имате судије Сеаду Палаврић и Мирсада Ћемана, који су исто били политички високи дужносници једне странке, а након тога су именовани за судије. У Уставном суду БиХ био је Крстан Симић који је писао Додику ''да му се ставља на располагање''. Након суда, када је смијењен, отишао је у Дом народа БиХ, гдје заступа странку СНСД", истакла је Радић-Драгић. Корупција кроз законодавство, наставила је она, омогућава понајвише високимфункционерима да своја коруптивна дјела проводе "по закону". Закони који се доносе усвајају се ради заштите корупције, а не како би се борили против исте. "Имате Закон о помиловању, који омогућава да се помилује велики број људи који су осуђени. Све оно што је правосуђе радило. Предсједници могу у једном свом потезу, чином помиловања, избрисати казну. Постоји низ информација да се у институцијама запошљавају људи који шаљу одређене информације криминалним групама за одређену накнаду. Много је проблема који се вежу једни на друге и друштво које на све то не реагује. Тако имамо једну потпуно корумпирану државу", појаснила је Радић-Драгић. Директор Антикорупцијске мреже АЦЦОУНТ Елдин Карић каже да је кључни проблем у борби против корупције тај да су тужилаштва и судови једноставно постали то "уско грло" за процесуирање случајева корупције. "Њихово оправдање је да они немају капацитета и времена, људе и ресурсе, да нису у могућности да се боре против корупције. Што је најтужније има неколико тужилаца који су изјавили да нема ни политичке воље за тако нешто. Тужилац који изјави тако нешто не би више ни дан смио да буде тужилац", појаснио је Карић. Говорећи о методама које је потребно примијенити како би проблем корупције у БиХ био ријешен, Карић истиче да је БиХ потребно једно специјално тијело као што имамо примјер у Хрватској, једна врста УСКОК-а, неког тужилаштва који ће такве ствари радити без обзира о коме се ради. "Док не уведемо институцију као што је УСКОК, која ће то радити зато што је то њихов посао или зато што то морају да раде, све до тада ћемо имати овакво стање какво имамо", казао је он. Ипак, Тужилаштво БиХ одлучно тврди да су наводи о корупцији у овој институцији неутемељени и нетачни. Како је у изјави за АА навео гласноговорник Тужилаштва БиХ Борис Грубешић, ова институција се "одлучно бори против организираног криминала и корупције". "Доказ за то су многе полицијске акције које се проводе по налогу Тужилађтва БиХ и предмети који се процесуирају на темељу наших оптужница, а о којима можете свакодневно читати у медијима. Напори Тужилаштва БиХ препознате су и позитивно оцијењене и у Извјештају Европске комисије о напретку БиХ", казао је Грубешић. Ипак, предсједавајући Одбора директора Транспаренцy Интернатионала БиХ Емир Ђикић казао је да је јако мало случајева који су процесуирани везано за корупцију у БиХ, у односу на Хрватску, гдје већ има и пресуда, и за разлику од Србије, гдје су већ започети битни процеси. "Код нас једноставно немате политичке воље да се започне реална борба против корупције. Имамо декларативно вољу и са приближавањем генералних избора сљедеће године, сви ће нам причати о борби против корупције јер је то једноставно један од највећих проблема који људи перципирају у овом тренутку у БиХ", појаснио је Ђикић. "Проблем је што ми имамо заробљену државу. Што нам је политика увезана са мафијом, па политика увезана са извршним властима и правосудним системом. Једноставно, ви имате политичке притиске на институције власти да се не баве питањима корупције и чак на законодавне органе", подвукао је Ђикић. *Високи функционери у БиХ "недодирљиви"* Прије четири године, против лидера Социјалдемократске партије БиХ и државног посланика Златка Лагумџије, те потпредсједник те странке и тадашњег начелника Општине Нови Град Дамира Хаџића покренута је истрага у афери "Рекет СДП-а". Истрага је покренута због изнуђивања новца од бившег директора АСА Холдинга Нихада Имамовића, а поред Лагумџије и Хаџића, предмет истраге био је и директор компаније "Бутмир" Хусеин Хасибовић. Истрага је најприје отворена на нивоу Тужилаштва БиХ. Но, истрага је обустављена ''због недостатка доказа'', а један дио предмета је пребачен на ниво Кантоналног тужилаштва Сарајево. Бивши премијер ФБиХ Неџад Бранковић био је оптужен за злоупотребу положаја или овлаштења из 2000. године, а у вези са спорном куповином стана у сарајевском насељу "Циглане". Кантонални суд у Сарајеву ослободио је оптужби Бранковића у октобру 2010. године, уз образложење да је оптужница заснована на документу који није био ни оригиналан нити овјерен, што суд није могао прихватити као доказ. "Било је измјена Закона према којим не можете водити поступак ако немате оригиналне документе или овјерене копије докумената. Одједанпут у институцијама нема оригиналних или овјерених копија докумената и онда на судовима падају велики случајеви. Судимо великом броју политичара, а на крају нико не доспије у затвор", казала је Радић-Драгић. Парламент доноси законе, а у Парламенту најчешће сједе људи који су корумпирани и који долазе са саслушања. "Имали сте ситуацију да Драган Човић, високи функционер ХДЗ-а БиХ, направи паузу током засједања Дома народа, оде на саслушање на суд за злоупотребу положаја, па се врати и предсједава Домом народа! И сад ми очекујемо да тај Дом народа и Парламент донесу законе који ће ријешити све проблеме у БиХ", подсјетила је Радић-Драгић. Говорећи о степену корупције у БиХ, Карић истиче да је све подложно корупцији, те да не постоји ниједан сегмент друштва у који није ушла. Током разговора дотакао се и посљедњих вијести у којима се спомиње како замјеник предсједавајућег Вијећа министара БиХ и министар финансија и трезора Никола Шпирић реновира кућу у Дрвару државним новцем. ''Он, нажалост, није једини. Ја мислим да ако би мало дубље ушли у анализу, било којег мало боље позиционираног политичара, нашли бисмо неке ствари које нису моралне", појаснио је директор АЦЦОУНТ-а. *Политичкој елити у БиХ улазак у ЕУ није у интересу* Према Карићевим ријечима, интерес бх. политичких елита да БиХ никада не уђе у ЕУ, јер ће тако оно што заиста раде у овој држави увијек остати скривено. "Наиме, то је зато што ЕУ за собом доноси уређење простора, доноси сређено стање, систем одговорности, што нашим политичким елитама не одговара јер они би највише вољели да ми останемо у овом политичком и друштвеном простору у каквом јесмо", објашњава он. Хрватска иде даље, Србија ради на европском путу, подсјетио је Ђикић, док у БиХ нема неког великог помака. "Кад би се појавио један босански Вучић, који би рекао: 'Ајмо сада заједно ово чистити', то би већ почело да личи на неку врсту система. Оно што још фали, а што сте имали у Хрватској и Србији је притисак међународне заједнице, која је поставила задатке везане за рјешавање спорних случајева и тада је почело процесуирање", нагласио је Ђикић. У БиХ, тих порука, које би долазиле од ЕУ или међународне заједнице, тренутно нема. "Ово све се зове принцип "заробљене државе" из које се заиста не може кренути напријед без да дођу неке нове снаге које су заиста вољне и жељне да ову државу поведу према нормалним европским државама", нагласио је Ђикић. Све је подложно доказивању, рекао је Слипац, додавши да нико не би требао бити недодирљив, а то је ствар истражних органа, судства и тужитељства. "Ми јесмо декларативно и на други начин опредијељени за улазак у Европску унију (ЕУ). Међутим, моје неко лично мишљење је да ми морамо прво уредити ствари унутар БиХ да бисмо испунили неке захтјеве према ЕУ", нагласио је Слипац. *Бх. јавност се буди из "дугог зимског сна"* Прије десетак година, подсјетио је Ђикић, говорило се о рафинерији у Босанском Броду, да је то приватизација која ће доћи до свог краха у једном одређеном времену. Затим, додао је он, говорено је и о "Бирачу" у једном одређеном периоду, да ће бити проблема. Али те теме су сада актуелне. "То ће се некада морати промијенити. Ова држава је већ сада близу банкрота, једноставно нема више новца који се може трошити из јавних средстава. Да ли ће наш народ опет удијелити гласове овим истим људима, који нам у посљедњих 20 година развлаче памет како су они дивни и да нема бољих од њих или ће се на политичкој сцени појавити неко ко је заиста заинтересован да поведе ову државу напријед", појаснио је Ђикић. Грађани у БиХ полако долазе свијести, истакла је Радић-Драгић, додавши како схватају да све одлуке које доносе политичари и изврашна власт тичу управо самих грађана, јер једино њих то и погађа. "Пита ли нас грађане ико шта ми желимо кад се доносе неки закони? Мене је импреисионирао коментар једног читаоца на текст о репрезентацијама, гдје је један од фунцкионера био 'хуманитарац' и почастио је некога из буџетске ставке, када је дао 1.600 КМ (око 820 еура). Ми смо га питали зашто није из свог џепа, а он је рекао зашто би узимао од своје дјеце? Коментар читаоца је био 'немам ријечи, али имам глас'", закључила је Радић-Драгић. Извор: Анадолија