Српска на церемонији у Сарајеву?

Република Српска би могла промијенити одлуку и учествовати на обиљежавању централне манифестације поводом почетка Првог свјетског рата, рекао је Мартин Памер, нови амбасадор Аустрије у БиХ.

Република Српска 14.11.2013 | 14:33 Република Српска би могла промијенити одлуку и учествовати на обиљежавању централне манифестације поводом почетка Првог свјетског рата, рекао је Мартин Памер, нови амбасадор Аустрије у БиХ. "Разговарао сам са предсједником Додиком на ту тему. Он је изразио спремност да размотри учешће РС на церемонији приликом гостовања Бечке филхармоније. Али јасно је да је услов да церемонија не буде против РС, против Србије или Срба. Вјерујем да је ова стогодишњица одлична прилика да БиХ изазове одређену пажњу на проблеме ове земље, који су у суштини економски, а не етно-национални", рекао је Памер за “Независне новине. НН:  Али, Србија и РС на церемонији у Сарајеву не желе учествовати јер вјерују да се ствара атмосфера за приписивање кривице Србима. ПАМЕР:  Разговарао сам са предсједником Додиком на ту тему. Он је изразио спремност да размотри учешће РС на церемонији приликом гостовања Бечке филхармоније. Али јасно је да је услов да церемонија не буде против РС, против Србије или Срба. Вјерујем да је ова стогодишњица одлична прилика да БиХ изазове одређену пажњу на проблеме ове земље, који су у суштини економски, а не етно-национални. Ову шансу можете искористити, или уништити. НН:  Како тумачите контроверзу у вези с карактеризацијом атентата Гаврила Принципа на аустроугарској престолонасљедника? ПАМЕР:  Има оних који га покушавају представити као убојицу и терористу, и оних који га покушавају представити као хероја. Мислим да ни једно ни друго није тачно. Правно гледано, он јесте убојица, али ту је проблематика "убојице тиранина" - ко је тиранин и када је оправдано убити га да бисте ослободили народ? То су теме за научне скупове и не би их требало политизирати. НН:  Али постоји мишљење да би такво тумачење довело до макар индиректне "кривице" Срба за тај рат, који су толико патили у рату. ПАМЕР:  Већина озбиљних историчара уопште не гледа на то питање тако што ће било коме приписати кривицу за рат. Колективна кривица нити не постоји. И цијела та дебата о томе ко и како обиљежава тај догађај је инструментализација која се користи за нове подјеле. Мене тај рат ни на који начин не дотиче, можда његове посљедице. НН:  Како гледате на чињеницу да су у БиХ етничка питања тако важна? ПАМЕР: Између Првог и Другог свјетског рата и Аустријанци су се у великој мјери сматрали Нијемцима. Након Другог свјетског рата Аустријанци су се тога ослободили и изградили свој нови идентитет, односно почели су се сматрати Аустријанцима. Овдје је прошло тек 20 година од рата, а такође морате узети у обзир комунистичку идеологију "братства и јединства", која је произвела притисак на националну прошлост и потиснула националне идентитете. То је све у рату експлодирало. А након тога елите су то искористиле ради стварања колективне свијести. НН:  Да ли Ви то сматрате да би и ми као Аустријанци требало да се ослободимо наших садашњих националних идентитета? ПАМЕР:  Ја лично сматрам да ваша будућност лежи у грађанском друштву у којем сви ваши идентитети имају своје мјесто. Вјерујем да тог етноцентризма у некој даљој будућности треба да се ослободите и умјесто тога у центар ставите правну државу и грађанска права. НН:  У Југославији су Срби били већина, у БиХ су сад Бошњаци. Видите ли могућност да Бошњаци себе виде на сличан начин као што су себе Срби видјели у Југославији? Лако се тада било Србима идентификовати са Југославијом као што је то вјероватно данас лако Бошњацима са БиХ. ПАМЕР:  Разумијем шта сте хтјели рећи. Слично је било у Аустроугарској, гдје су Нијемци и Мађари били доминантни, па су остали рекли: "Хвала лијепо, довиђења." Зато се мора пронаћи компромис и баланс између етничких интереса и заједничких грађанских интереса. Јасно ми је да ту равнотежу није лако пронаћи. У суштини, то значи своју личност не схватати само као припадност нацији или вјерској заједници, већ посматрати је у контексту демократије, људских права и тржишне економије. Потребно је избалансирати односе према мањинама и једних према другима. Примарно питање је како изградити функционалну заједничку државу. НН:  Кад год са странцима причам о овој теми, стичем утисак да ви та етничка питања сматрате примитивним, као нешто што припада 19. вијеку. ПАМЕР: Та подјела на националне и етничке групе историјски се заиста десила у 19. вијеку. Али питање националне државе је повезано са питањем социјалне државе. Проблематика различитих националности изрази се тек када имате сиромашне и богате, привилеговане и занемарене. НН:  Али, зар не видимо иста ова питања и у земљама ЕУ? Рецимо, Белгија, Велика Британија са Ирцима, итд? А то нису сиромашне земље. ПАМЕР:  Да, али када пажљивије погледате, у свим тим земљама опет налазите на сиромашније регионе, богатије регионе, итд. Ту такође видите изазове како те проблеме превести у економски развој. НН: А имате ли разумијевање за... ПАМЕР: Наравно да имам разумијевање за позицију Хрвата у БиХ! НН:  Видим, знали сте шта сам хтио питати. Али, то је само примјер... ПАМЕР:   Да. Ја имам разумијевање да Хрвати, који су малобројни, желе обезбиједити своја права и да не могу у довољној мјери учествовати у државним политикама. Али морамо разумјети и Бошњаке и Србе. А такође да ни у Херцеговини, нити централној Босни, нити у РС не постоје "чисте" етничке већине. Али, након мјесец дана боравка у БиХ чини ми се да овдје постоји превише клијентелизма, а веома мало заједничког дјеловања. У Бриселу постоји једна столица за БиХ. Ви морате радити на томе да имате заједничке позиције. Тешко је очекивати да ће неко дужи низ година помагати заједницу која сама себе не може одржати. Политичка водства три народа, а и осталих у БиХ, морају пронаћи консензус. Да ли је тај консензус да постоји фотеља у Предсједништву за сваки народ у БиХ и остале, или нешто друго - то је до вас. "Сејдић и Финци" талац политичког клијентелизма НН: Како објашњавате да никако не можемо ријешити питање "Сејдић и Финци"? ПАМЕР:  Прво, то је и правно и политички комплексно питање. Али, нажалост, морам констатовати да се ту више ради о очувању личних политичких интереса. НН:  Чијих конкретно? ПАМЕР:  Појединаца уплашених да ће изгубити клијентелистичку контролу. НН:  Хоћете рећи да они имају неки међусобни тајни договор да обострано минирају постизање договора? ПАМЕР:  Тешко је то рећи, али утисак је да већ дуго постоје одређени "дилови" између појединих политичких странака. Али ја вјерујем да људи у овој земљи постепено увиђају о чему се ту заиста ради. НН:  На којем примјеру то видите? ПАМЕР:  На примјер, демонстрације у јуну испред заједничких институција. НН: Тамо су били углавном Бошњаци. Срба није било. ПАМЕР: Само из разлога јер су ти људи тамо били више погођени донесеним мјерама. Али остајем при тврдњи да људи све више разумију о чему се ради.