Данас почиње суђење Мирославу Мишковићу

Суђење власнику "Делта холдинга" Мирославу Мишковићу, његовом сину Марку, власнику "Нибенс групе" Милу Ðурашковићу и њиховим сарадницима почиње данас у Специјалном суду у Београду.

Република Српска 14.11.2013 | 13:20 Суђење власнику "Делта холдинга" Мирославу Мишковићу, његовом сину Марку, власнику "Нибенс групе" Милу Ðурашковићу и њиховим сарадницима почиње данас у Специјалном суду у Београду.Суђење је отворено за јавност и биће одржано у поподневном термину.На почетку главног претреса заменик тужиоца за организовани криминал прочитаће оптужницу која је написана на више од 122 стана. После тога ће Мишковић и остали добити прилику да први пут јавно изложе своју одбрану. Оптужница терети Мишковића и остале да су од 2005. до 2010. године незаконитим извлачењем новца из путарских предузећа и утајом пореза оштетили путарска предузеца за 16,95 милијарди динара, а буџет за 472 милиона динара. Мирославу и Марку Мишковићу и Милу Ðурашковићу на терет се стављају кривична дела за злоупотреба положаја одговорног лица у саизвршилаштву и пореска утаја. За оба дела законом је запрецена казна до 10 година затвора. Оптужница обухвата и Риста Ристића, Милутина Гашевића, Зорана Михаиловића, Дејана Јевтића, Здравка Раша и Предрага Филиповића који се терете за помагање у извршњу кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица. Живојин Петровић и Јадранка Бардић оптужени су за кривично дело пореска утаја. Тужилаштво у оптужници, у коју је Тањуг имао увид, наводи да су окривљени кривично одговорни јер су при извршењу кривичних дела поступали са умишљајем у стању урачунљивости. Сви оптужени су на саслушању у истрази негирали да су извршили кривична дела, али тужилаштво сматра да су њихове одбране усмерене на избегавање кривичне одговорности, као и да су оповргнуте исказима испитаних сведока, писаном документацијом, као и налазом и мишљењем судског вештака економско-финансијске струке. Мишковић је на саслушању у истрази пред Тужилаштвом за организовани криминал у децембру прошле године негирао кривична дела која му се стављају на терет наводећи да је његов улазак у путарска предузећа био кроз инвестирање у коме се он јавља као финансијски инвеститор. Само управљање предузећем и пословање било је препуштено Ðурашковићу, наводи се у оптужници у којој се цитира Мишковићев исказ из истраге. За себе је навео да је власник правних лица „Хемсладе" и „Хитомиа", али не и „Делта М" и ПЗП „Ниш", нити било ког путарског предузећа. Мишковић је рекао да је његова одлука била да „Хемсладе" да кредит ПЗП-у „Ниш" као што је и његова одлука била да се кроз докапитализацију уђе у ПЗП „Ниш". Како се наводи у оптужници, власник Делта холдинга себе види само као финансијског инвеститора јер су његов син Марко и он имали потпуно поверење и дали овлашћење да други воде послове у путарским предузећима. Нагласио је да ни у једном Управном одбору ПЗП-а нису имали своје представнике, као и да није познавао ниједног директора путарског предузећа. За свог сина је рекао да је био чист финансијски инвеститор иза кога је лично он стајао и давао му препоруке где да улаже, па је тако било и са улагањем у путарска предузећа. Он је појаснио да се није бавио пословањем путарских предузећа јер није ни пратио њихове финансије и њихово пословање, већ се о свему томе информисао непосредно од Мила Ðурашковица са којим се, како је рекао, на Милову иницијативу састајао периодично. Једине одлуке које је он донео у вези са путарским предузећима су биле да се уложи у путарска предузећа и одлука да се изађе из путарских предузећа, наводи се у оптужници. Мирослав Мишковић је такође рекао да је Мила Ðурашковића упознао преко свог сина са којим је Мило био у пријатељским односима. Мило му је, знајући да су због претходне продаје „Делта банке" имали одређена слободна средства, предложио да уде у посао са путарима, па су се договорили да он буде са уделом 52% а Мишковићи 48%, због цега је формиран конзорцијум за куповину ПЗП „Београд". Међутим, како Мило није могао да обезбеди 52% средстава за куповину ПЗП „Београда", он лицно је одлучио да Милу „Хемсладе" да кредит у износу од 23.000.000 еура под условима од три одсто камате плус еурибор. Сматра да су ти услови били веома повољни за Мила Ђурашковица односно ПЗП-у „Ниш" јер је то била мања камата него што су у том тренутку давале српске банке, а с друге стране и за „Хемсладе" је то било од користи обзиром да су слободна средства уложили у обртни капитал... Мирослав и Марко Мишковић и Мило Ðурашковић се терете да су на незаконит начин подигли вредност акција Предузећа за путеве Ниш како би их продали пошто им је у међувремену пала вредност. То је изведено контролисаном продајом само 37 акција тог предузећа од укупно више од 550.000 издатих обичних акција, наводи се у оптужници. На берзи се, како се даље наводи, у кратком временском периоду од 14 дана трговало акцијама у власништву Мила Ðурашковића, на начин који је изричито забрањен Законом о тржишту хартија од вредности. После продаје 37 акција путарског предузеца Ниш, наручена процене њихове тржишне вредности, уз захтев да се она обави на основу промета тих акција, чиме је подигнута њихова вредност са 3.300 динара на 8.780,54 динара. Након тога су основана нова правна лица "Мера инвест" у власништву "Мера инвестмент фаунд" Марка Мисковића и "Нибенс корпорација" у власништву Мила Ðурашковица. У њих су осниваци као своје улоге у неновчаном капиталу унели акције ПЗП Ниш по незаконито увећаној вредности. "Мера инвест" је потом у октобру 2008. и новембру 2009. продала свој пакет акција Нибенс корпорацији, и остварила противправну имовинску корист, јер акције ПЗП Ниш према налазу и мишљењу вештака, у том тренутку нису имале никакву вредност. Оптужени се терете да су акције тог предузећа продали за 25 милиона евра на основу кредита чије је враћање гарантовало више путарских предузећа у Србији, међу којима Крагујевац, Врање, Предузеће за путеве Београд, Војводина пут и Бачка пут. Кредит је узет од Уникредит банке, а његово враћање је спало на путарска предузећа, пошто фирма у власништву Мила Ðурашковића, која је купила акције предузећа за путеве Ниш за 25 милиона евра, није имала новца да враца кредит. Мишковић и Ðурашковић су на тај начин оштетили та путарска предузећа јер су она морала да враћају кредит, а истовремено су избегли да плате порез држави на капиталну добит. "Радњама окривљених оштећена су путарска предузећа и њихови повериоци. Због обавезе солидарних дужника да они врате кредит који је одобрен Нибенс корпорацији, и немогућности да остваре регресно право према овом предузећу, јер су једина његова имовина биле акције ПЗП Ниш, дошло је прво до трајне блокаде, а потом и покретања стецајних поступака над ПЗП Ниш, Крагујевац и Врање као и до раскида уговора о приватизацији ПЗП Београд, Војводина пут-Бацка пут, Партизански пут и ФАМ", наводи тужилаштво. Према економско финансијском вештацењу, та предузеца су претрпела штету већу од 16 милијарди динара. Неплаћањем пореза на капиталну добит која је остварена из трансакција државни буџет је оштећен за укупно 472 милиона динара и то од предузећа "Мера Инвестмент Фаунд" за од 320 милиона динара, а Ðурашковићевог предузећа за више од 152 милиона динара. Власник "Делта холдинга" пуштен је 23. јула из притвора, који му је замењен јемством од 12 милона евра у динарској противвредности, а које је уплатила његова компанија да би се бранио са слободе. Мишковицу је привремено одузет пасош и одређена мера забране напуштања боравишта, уз обавезу јављања Полицијској управи за град Београд - ПС Савски венац, сваког првог радног дана у месецу. Иста ова мера предвидена је и за његовог сина Марка, коме је 7. октобра укинут кућни притвор за јемство хипотеком на локал врености 3,3 милиона евра. У кућном притвору је остао власник Нибенс групе Мило Ђурашковић, док се остали оптужени бране са слободе.