Крајишник: Није било плана за протјеривање

Настављајући свједочење у одбрану Радована Караџића, Момчило Крајишник негирао је оптужбе да су обојица била учесници у злочиначком подухвату стварања етнички чисте српске државе у БиХ.

Република Српска 12.11.2013 | 18:40 Настављајући свједочење у одбрану Радована Караџића, Момчило Крајишник негирао је оптужбе да су обојица била учесници у злочиначком подухвату стварања етнички чисте српске државе у БиХ.Док га је Караџић испитивао, Крајишник је изјавио да такав удружени злочиначки подухват “није постојао”, као ни план за протјеривање Бошњака и Хрвата са српских територија. “Да ли сам намјеравао да уништим Муслимане и Хрвате”, питао је Караџић. “Могу са сигурношћу да кажем, а имам и доказе за то, да је Караџић био далеко од таквих примисли и намјера. Такав план није постојао”, одговорио је Крајишник. Хашки трибунал је Крајишника правоснажно осудио на 20 година затвора због присилног премештања, депортације и прогона Бошњака и Хрвата широм БиХ. Послије издржане двије трећине казне, Крајишник је 31. августа пуштен на слободу из затвора у Великој Британији. Караџић, некадашњи предсједник Републике Српске, оптужен је за прогон несрпског становништва широм БиХ, који је у седам општина имао размјере геноцида. Њему се суди и за геноцид почињен у Сребреници, терорисање грађана Сарајева и узимање припадника УНПРОФОР-а за таоце. Потпуно нетачном, Крајишник је назвао и оптужбу о трајном прогону Бошњака и Хрвата. Он је посвједочио да је српско вођство “увијек предвиђало да ће бити несрпских подручја” у српском ентитету у БиХ. Упитан да ли је план био да се српски ентитет створи злочинима, Крајишник је одговорио негативно, подсјећајући да је стварање националних јединица у БиХ било дио мировног плана прије рата, који је описао као “највећу шансу за БиХ”. По Крајишнику, у складу са мировним планом из марта 1992. било је и шест стратешких циљева које је Скупштина Републике Српске усвојила у мају 1992., међу којима су били раздвајање од Бошњака и Хрвата, уклањање Дрине као границе међу Србима и подјела Сарајева. “Погрешан је закључак да је те циљеве остваривала Војска Републике Српске (ВРС), они су били политички и јавно презентирани међународној заједници”, рекао је Крајишник. Као једини циљ ВРС-а навео је “одбрану српског народа и територија”. Крајишник је побијао и оптужбу да су српске снаге насилно преузеле власт у општинама, тврдећи да за то није било потребе, јер су Срби у већини тих општина већ били на власти. Политички врх Републике Српске, изјавио је Крајишник, никада није желио да заузме Сарајево, иако је за то било и могућности и “бројних захтјева”. “Ми нећемо да узимамо Сарајево – хоћемо да имамо дио Сарајева са српском већином”, био је, по Крајишнику, став Караџића који је знао да би покушај освајања града однио “много цивилних жртава”. Крајишник је посвједочио и да је Караџић “забранио да се напада Сарајево”. О двије експлозије на пијаци Маркале у којима је страдало мноштво цивила,“наши војници су рекли да то није граната с нашег подручја, да је то подметнуто”, казао је Крајишник. “Српска страна од тога је имала апсолутну штету, а корист милитантни кругови у Сарајеву који су хтјели да га представе као заточенички логор и мету”, рекао је Крајишник. Крајишник је негирао и да је у јулу 1995. године знао било шта о злочину почињеном у Сребреници и да је о томе разговарао с Караџићем током низа сусрета који су имали у то вријеме. “Није било никаквих информација да је ико убијен...Кад би неко поставио питање, рекли би – ‘лажу’, није тачно... О злочинима ни од међународних представника ја тада нисам чуо”, изјавио је Крајишник. Оптужби за узимање војника УНПРОФОР-а за таоце, Крајишник се супротставио потврђујући Караџићеву тврдњу да су се “плави шљемови” претходно ставили на страну Бошњака, тражећи ваздушне ударе на ВРС. Свједочење на суђењу Караџићу, Крајишник ће наставити у сриједу, 13. новембра.