У БиХ свако гледа свој интерес

Већина грађана БиХ оптимистична је када је у питању суживот у БиХ.

Република Српска 12.11.2013 | 07:42 Већина грађана БиХ оптимистична је када је у питању суживот у БиХ. Ово је показало истраживање агенције "Ипос" из Сарајева, које је рађено у периоду од 2005. до 2013. године и то на узорцима у већинским бошњачким, српским и хрватским крајевима БиХ. Истраживање је рађено за потребе Роланда Костића, професора Универзитета у Шведској, на узорку од 2.500 испитаника у 2005. години па до 1.500 у 2013. години. На питање да ли Бошњаци, Срби и Хрвати могу да живе у миру без надзора међународне заједнице, ставови грађана су углавном непромијењени и 2005. године 68 одсто у бошњачким, 55 одсто у српским и 68 одсто хрватским дијеловима БиХ вјеровало је у могућност мирног суживота без вањске супервизије. Интересантно, у 2013. години број увјерених у миран суживот пао је на 55 одсто у бошњачким, 66 одсто у хрватским дијеловима БиХ, док је у српским дијеловима БиХ број оптимиста по питању суживота порастао на 66 одсто. "Релативан пад оптимиста у погледу мирног суживота без супервизије у бошњачким дијеловима БиХ треба донекле да забрињава, али уопштено гледано већина грађана БиХ су оптимисти и ставови се нису знатно промијенили у задњих осам година", наведено је у истраживању. Када су у питању ставови о европском путу БиХ, 2005. године 91 одсто грађана у доминантно бошњачким дијеловима био је за приступ ЕУ, 66 одсто у хрватским и 69 одсто у српским дијеловима БиХ. Постотак грађана који су за европски пут БиХ у посљедњих осам година код Бошњака је пала на 84 одсто, код Срба на 50 одсто, док је код Хрвата порасла на 84 одсто. Што се тиче НАТО интеграција, 82 одсто грађана у српским  дијеловима БиХ је против чланства у овој организацији, док 84 одсто испитаника у доминантно хрватским и бошњачким дијеловима БиХ подржава прикључење алијанси. Најзанимљивије је да су ставови Бошњака, Срба и Хрвата уједињени када је у питању ОХР за који је 2005. године 82 одсто испитаника сматрало да их ОХР третира као заостао народ. Број грађана са таквим ставом је у паду, али још је на високих 69 одсто. Већина грађана сматра да их ОХР сматра заосталим народом Када је у питању унутрашње уређење БиХ, у 2005. години 27 одсто грађана БиХ жељело је да живи у дејтонској БиХ, док је то у 2013. години 28 одсто. У доминантно бошњачким дијеловима грађани желе да живе у централистички уређеној БиХ и то њих 80 одсто у 2005. и 78 у 2013. години. Постотак оних који желе бошњачки ентитет у посљедњих осам година порастао је са седам на 13 одсто. У српским дијеловима БиХ, у 2005. години 68 одсто испитаника било је за припајање Републике Српске Србији, док је 2013. године најизраженији став за независност РС и 67 одсто испитаника изабрало је ову опцију. У хрватским дијеловима БиХ, жеља испитаних је да се земља уреди на основу три ентитета и постотак оних који тако мисле повећане је са 52 одсто у 2005. години на 61 одсто у овој години. "Највише би требало да забрињава јака подршка за независност РС у српским дијеловима БиХ. Ништа мање забрињавајуће је и огромна разлика у опцијама за унутражње уређење БиХ између испитаника у различитим дијеловима БиХ, те њен пораст током времена", наведено је у истраживању.