Мање депресивних него у региону

Од депресије у БиХ пати мање од четири одсто становништва, чиме наша држава спада међу оне у којима овај проблем није значајно изражен.

Република Српска 09.11.2013 | 09:01 Од депресије у БиХ пати мање од четири одсто становништва, чиме наша држава спада међу оне у којима овај проблем није значајно изражен. Стоји то у новој студији научника аустралијског Универзитета Qуеенсланд, што је контрадикторно са досадашњим подацима овдашњих институција, према којима у нашој земљи расте потрошња антидепресива и лијекова за смирење. Када се подвуче црта, може се закључити или да су погријешили аустралијски стручњаци или, пак, да депресија међу бх. грађанима јењава. У студији споменутог универзитета истиче се да на Блиском истоку и у Сјеверној Африци људи пате од депресије више него игдје друго на свијету, док је ова проблематика у нашој држави мање изражена него у земљама региона. Кориштени су подаци о распрострањености, учесталости и трајању депресије, а ову дијагнозу има више од четири одсто свјетске популације, што значи да је БиХ испод глобалног просјека. У Фонду здравственог осигурања (ФЗО) РС истичу да су прошле године укупно прописана 364.273 рецепта за лијекове за смирење и антидепресиве, а годину раније - 249.634 рецепата. "Иначе, у укупној потрошњи лијекова који се издају на рецепт на трећем мјесту се налазе лијекови који дјелују на нерви систем, а ту се убрајају и антидепресиви и лијекови за смирење", наглашавају из ФЗО РС, додајући да је, од лијекова за смирење који се налазе на листи Фонда, најпрописиванији алпразолам, а од антидепресива сертралин. Не слаже се Анета Сандић, психијатар из Сарајева, са студијом научника из Аустралије, већ каже да је довољно проћи улицама неког бх. града и видјети какав је код грађана ниво енергије. "Сједите, поразговарајте с комшијом и видите каква ће тема кренути. Колико наших људи жели да пошаље дјецу ван и сања да им потомци живе у иностранству? Дакле, не виде овдје будућност. Ако нисте депресивни, ако ви гледате свијетло у будућност, зашто ћете дјецу слати одавде", констатује Сандићева. Она каже да је живот у БиХ доста неизвјестан. Такво стање, наравно, доноси и посљедице. "Када су у питању симптоми умјерене депресије, то су, између осталог, мањак радости и енергије за животне активности, проблеми са сном, негативна ишчекивања и размишљања о будућности, неријетко повлачење социјалних контаката те замор", истиче Сандићева. Када је ријеч о споменутој студији, откривено је да је депресија други водећи узрок инвалидитета у свијету. "Говорећи о појединачним земљама, највише случајева депресије има у Авганистану, а најмање у Јапану. Најнижа стопа ове проблематике забиљежена је у источној Азији, у Аустралији и Новом Зеланду, те у југоисточној Азији", наводе аутори студије.