Српска све старија, у Бијељини прираштај

Демографи упозоравају да први пописни резултати потврђују неповољну демографску слику.

Република Српска 07.11.2013 | 09:45 Демографи упозоравају да први пописни резултати потврђују неповољну демографску слику. У Источном Дрвару пописано само 109 људи. Пашалић: У Српској се рађа све мање беба, села остају пуста. Прелиминарни резултати пописа становништва јасно показују да Српска има неповољан однос броја рођених и умрлих, да је друштво све старије, присутна је све већа концентрација људи у већим градовима, док села остају пуста. По овим подацима, у БиХ је пописано 3,8 милиона људи, у Српској 1,3, а у Брчко дистрикту 93.000.Демографи наводе да је очигледан раст броја становника у градовима, регионалним центрима у Српској, док мања места и општине лагано изумиру и нестају са демографске слике. Из бројних крајишких општина, током рата и после њега, у Бањалуку се у просеку доселило од две до четири хиљаде становника, што је град на Врбасу учинило најмногољуднијим у Српској са пописаних 199.191 становником. У поређењу са пописом из 1991. године, крајишка лепотица бележи раст од 3.499 становника. Многи су изненађени овом бројком, јер су за Бањалуку предвиђали цифру од око 230.000 становника, што се показало као нетачно.Значајнији демографски раст остварила је Бијељина која бележи раст становника за чак 17.675. У овом граду има 114.663 пописаних становника, а пре рата овде је било пописано 96.988 људи. Пад броја становника посебно је евидентан у Добоју у којем је пре рата живело 102.549 становника, док је сада пописано 77.223. То је последица и чињенице да су се од предратне територије Добоја одвојиле федералне општине Добој Исток и Добој Југ у којима су пописане 15.242 особе. У Српској је посебно забрињавајуће стање у општинама Источни Дрвар где је пописано свега 109 људи, Источни Мостар (280), Купрес (320) и Петровац (367). Демографи процењују да Српска, у поређењу са предратним подацима о броју рођених, годишње губи око 2.500 становника, што је једнако нестанку једне целе општине величине Фоче, Новог Града или Лопара.Демограф Стево Пашалић каже, за „Новости“, да Српска бележи неповољну демографску слику. - Становништво је све старије, имамо пад наталитета већ годинама, села остају пуста, ђака је све мање у школама. За само четири или пет година овде се изгуби комплетна генерација деце која би се уписала у школу. У односу на период од пре 11 година, данас имамо око 30.000 ученика мање - рекао је Пашалић. У Српској је пописано 1.326.991 особа, односно 35 одсто у односу на број пописаних у БиХ. Просечан број пописаних особа по домаћинству је 3,2. У РС се 131.586 домаћинстава бави пољопривредном производњом. Пашалић каже да је број пописаних у Српској приближно једнак стварном стању, док су евидентне злоупотребе и „надувавање“ података о броју становника у Федерацији БиХ. - Укупан број пописаних - 3,8 милиона људи у БиХ је, по мојим истраживињима, нетачан. Уверен сам да у земљи има око 3,6 милиона становника. У рату је животе изгубило око 110.000 људи свих нација, у протеклих 20 година мање је рођено 140.000 беба, из БиХ је током рата отишло милион људи, одлив је настављен и након рата. Многе пописнице нису исправно попуњене, приметне су многе нелогичности. Имам податак да је у само три подрињске општине пописано више од 20.000 људи. Зато су прелиминарни резултати - нетачни - закључио је Пашалић. ЧЕКАЈУ СЕ ПОДАЦИ О НАЦИЈАМА ПРЕМА подацима из 1991. године, у БиХ је тада пописано 4,3 милиона људи. Пре рата, Бошњаци су чинили 43 одсто становништва, Срби 31, а Хрвати 17 одсто. Прелиминарни резултати не садрже податке о верској и националној припадности.