Слабоумни припремају ревизију историје

Ревизија историје и намјера да се кривица за почетак Првог свјетског рата пребаци на Србе и Србију - крајњи је циљ обиљежавања стогодишњице почетка Великог рата које је најављено у Сарајеву, са цио мјесец унапријед помјереним датумом, упозорава универзитетски професор из Бијељине Цвијетин Ристановић.

Република Српска 06.11.2013 | 14:15 Ревизија историје и намјера да се кривица за почетак Првог свјетског рата пребаци на Србе и Србију - крајњи је циљ обиљежавања стогодишњице почетка Великог рата које је најављено у Сарајеву, са цио мјесец унапријед помјереним датумом, упозорава универзитетски професор из Бијељине Цвијетин Ристановић.У тексту "Видовдан и Косово између мита и стварности“, који је објављен у часопису "Српска вила“, Ристановић подсјећа да су државе губитнице у том рату - Аустрија и Њемачка, али и Француска, која је побједник, најавиле да ће 28. јуна 2014. године у Сарајеву организовати велику манифестацију поводом стогодишњице почетка Првог свјетског рата. Нова квази-историографија би да коригује и изокрене одавно верификоване податке и да атентат на Франца Фердинада у Сарајеву прогласи узроком за Први свјетски рат, оцјењује он. Ристановић напомиње да у свијету има приличан број оних који шире мржњу према српском народу. Нико их у томе не може спријечити, али се може снагом аргумената указивати на фалсификовање истине - наводи он. "Зато што нису сагињали главу пред силницима Срби су у прошлости плаћали високу цијену, а плаћају је и данас. Нама остаје да се у овом злом времену и са злим људским намјерама боримо снагама и средствима која стоје на располагању савременом човјеку, држећи се ријечи владике Николаја који нас учи да никада у историји зло није остало некажњено, нити добро ненаграђено“, сматра он. Ристановић истиче да су припадници "Младе Босне“ показали задивљујући примјер спремности на жртву, у духу косовском, када су на Видовдан 1914. године извели атентат на аустроугарског престолонасљедника Франца Фердинанда у Сарајеву. "Хици двадесетогодишњег Гаврила Принципа усмртили су представника земље окупатора, који је послије пријетећих војних маневара на граници окупиране БиХ са Србијом дошао у Сарајево да демонстрира силу“, каже он и подсјећа да је много ликова у српској историји који су, задојени косовском етиком, изградили чврста увјерења да борба против окупатора има смисла и када су изгледи за успјех минимални. Ристановић указује да се, како се приближава стогодишњица почетка Првог свјетског рата, све чешће оглашавају историчари и политичари који, у служби пропагирања моћи великих сила, настоје да ревидирају историјске чињенице о поводу и узроцима рата. Цитирајући њемачког социолога Макса Вебера, он назива "једноставно слабоумним“ такве који аустроугарски ултиматум Србији из 1914. године и Сарајевски атентат желе да представе као разлог за рат. Ристановић подсјећа да су се Срби кроз прошлост, слављењем Видовдана, бранили од рашчовјечења и уништења и цитира професора Николу Кољевића: "Косовски мит, пре свега, високо уздиже светињу свесно опредељене слободне личности која својом жртвом доказује постојање једног народа не као безличне пасивне ’масе’, већ као резултат усаглашених појединачних одлука које народу и његовој судбини дају печат и статус субјекта. (...) Парадоксално, у Косовској бици Срби су се, губећи битку, успоставили као народ“. Професор Цвијетин Ристановић закључује да вишевјековна одбрана идентитета српскога народа обавезује и садашње генерације Срба на чување не само територије, него и најважнијих духовних вриједности, језика, писма, вјере и традиције.