Да ли у Босни има Бошњака?

Инструкције пописивачима су јасне - као одговор на питање број 24, које третира етничко/национално изјашњавање, уписати одговор пописаног, ма какав он био.

Република Српска 04.11.2013 | 12:48
Да ли у Босни има Бошњака?
Инструкције пописивачима су јасне - као одговор на питање број 24, које третира етничко/национално изјашњавање, уписати одговор пописаног, ма какав он био. А пошто је Муслиман на пописници Муслиман, а не Бошњак, ниједан Муслиман, а иначе Бошњак, није конститутиван. Лето Господње 1991. Ту смо негде, нешто после пропасти светског комунизма, и таман пре пропасти наше балканске. Све пуца од набоја, али “нико није знао шта ће да се деси”. Југославенска држава, одлучна да утврди своју демографску политику, спроводи и тај последњи попис становништва. И док тај попис данас углавном широм бивше нам заједнице има само историјски значај, у Босни и Херцеговини је неприкосновени кројач садашњости и будућности већ две деценије. Свака држава, ту и тамо, сваких десет година по могућности треба да утефтери све оно што бивствује на њеном простору, па спреми пар десетки или стотина милиона новчаних једниница, едукује војску пописивача, који се растрче около, покуцају на свака врата и преврну сваки камен не би ли се коначно знало како испланирати демографску политику једне државе. Много статистике. Треба испланирати градњу инфраструктуре (од градње школа до градње канализационих мрежа), политику запошљавања, политику здравствене и социјалне заштите и слично. Али има још тога. Треба знати још нешто мало о националности, етницитету и религији. ПРВИ, ДРУГИ, ТРЕЋИ Горе поменути попис представља темељ данашњег политичког система у БиХ. По њему су одређене квоте – колико заступника којег народа треба да буде у сваком општинском већу, скупштини, влади и скупштини кантона, федералном Дому народа, и у већини од 14 већа министара која постоје на разним територијама и нивоима власти у БиХ. Међутим, босанскохерцеговачка демографска слика етничким чишћењем и геноцидом се током рата променила. Несрпског становништва у Републици Српској има колико и Ескима у Јужноафричкој Републици, а од бошњачко/босанске илузије о мултиетничности главног града остају само то – илузије. Системском мајоризацијом и маргинализацијом безентитетног хрватског живља, поготово у Федерацији БиХ од стране Бошњака, њихов део је ионако одувек најмањи, данас скоро на нивоу нешто веће националне мањине. Но, било како му драго, ново стање несумњиво захтева оверу и потврду, коју је власт нашла управо у попису становништва – а који ће представљати темељ сваког изборног циклуса и расподеле власти идућих најмање десет година. Политички систем у којем сувереност почива на три етничке групе, а не на целокупном народу који живи на територији омеђеној границама политичке организације неопходно је одржавати. Стога ће тренутне политичке елите бити задовољене ако се што више појединаца класификује као припадник неке од једине три уставно поименице признате категорије. Ту видимо и можда највећи проблем. Срби и Хрвати ће бити – Срби и Хрвати. Сразмерно мали број “оних по чијем имену и пореклу објективан посматрач са просечним знањем може претпоставити да су Срби или Хрвати” ће се изјаснити другачије. А Бошњаци? ПОПИСОФОБИЈА У Босни и Херцеговини засигурно не вреде у теорији и пракси уврежене дефиниције било чега, па тако ни нације, етничке групе или националности. Не улазећи у преглед историјског развоја (бошњачког) етничког идентитета на овом простору, као велика опасност у бошњачкој политичкој и свакој другој елити се види могућност да сви они “за које би се по имену и пореклу рекло да су Бошњаци” можда не буду Бошњаци и на попису. Од 1971. омогућена је употреба етничке одреднице “Муслиман”. Почетком рата име “Муслиман” замењује се називом Бошњак, и као такви, Бошњаци бивају заведени као конститутиван народ у Анексу 4 Дејтонског мировног споразума – иначе Уставу Босне и Херцеговине. И хајде ти сад ту трансформацију објасни старици у неком селу на Бјелашници. Инструкције пописивачима су јасне – као одговор на питање број 24, које третира етничко/национално изјашњавање, уписати одговор пописаног, ма какав он био. А пошто је Муслиман на пописници Муслиман, а не Бошњак, ниједан Муслиман, а иначе Бошњак, није конститутиван. И управо зато су у протеклих годину дана бошњачке интересне скупине, а у првом реду Исламска заједница, с имамима у првим редовима, лансирале и спроводиле кампању редуковања бошњачког становништва – све како њихов број, незнањем пописаних углавном, не би био смањен у корист неконститутивних Муслимана. Са друге стране, интересне скупине које промичу босанство као етничку одредницу лобирају и излобираће да се одређени број “оних који би требало да су Бошњаци, Хрвати, Срби“ попишу као, такође неконститутивни Босанци/Херцеговци. Свакако да бошњачке организације и овде виде велику опасност - где би бошњачки национални уставно признати корпус био додатно разводњен, а све на срећу Босанаца. Скупине које лобирају за босанство истичу да би идеалан резултат њихове интересне кампање било стварање критичне масе Босанаца, која би онда постала четврти конститутивни народ - како, није јасно ни познато, будући да би таква промена захтевала консензус постојеће три уставне групе, а по реакцијама, односно њиховом изостанку, чини се да ни сама међународна заједница не подупире, нити у плану има промену устава која би ишла у том смеру. Но, свакако да ће проценти Босанаца и Муслимана утицати на сваку идућу расподелу столица у органима свих нивоа власти – њихова заступљеност ће вероватно бити повећана науштрб Бошњака. Једно је сигурно – још дуго ће после јула 2016, до када је предвиђено објављивање свих статистичких резултата пописа, у БиХ одјекивати ехо 2013. Извор:  Телеграф.рс

Коментари / 0

Оставите коментар