Цех у кафанама руши рекорде

Да грађани РС све више свог новца остављају у кафанама показује статистика, према којој из године у годину буду срушени рекорди у промету угоститељских објеката.

Република Српска 04.11.2013 | 08:38 Да грађани РС све више свог новца остављају у кафанама показује статистика, према којој из године у годину буду срушени рекорди у промету угоститељских објеката. Довољно је рећи да је, према статистичким подацима, у угоститељству прошле године промет износио око 111,5 милиона марака. Та цифра не говори много док се не упореди са износом из 2008. године, када је укупан пазар у угоститељским објектима био "мршавији" за око десет милиона. Интересантно је да, упоредо с кризом, расте и цех у кафићима, ресторанима, и сличним објектима, што је једним дијелом и "заслуга" увођења фискалних каса, али је, истовремено, неоспорно и то да се конобарима оставља све више новца. Није нам, кажу стручњаци, добро то што се у кафанама увијек тражи мјесто више, јер трошкове за кафанским столовима у овим кризним временима треба да редукујемо. "У кризна времена треба радити на уштеди, и то на нивоу домаћинстава, али и институција и државе. Новац који остављамо у кафанама треба упутити на кориснију адресу. Примјера ради, могао би се тај новац усмјерити на ново запошљавање", оцјењује Зоран Павловић, економски аналитичар. Александар Милић, психолог, сматра да су људи у кафићима све учесталије у току радног времена. Ипак, како он каже, у кафане ријетко залазе они који немају високе приходе. "То нису посјетиоци који спадају у угроженије категорије, попут пензионера. Већи дио становништва живи на рачун оних који раде. Имате дјецу коју финансирају родитељи, а управо су млади најчешћи потрошачи у кафанама", оцјењује Милић. Како каже, код нас нема разлика између дневних и вечерњих посјета кафанама, пошто је посјећеност готово иста. "У свим другим амбијентима током дана људи су заокупљени активностима, док код нас то није случај. То утиче на ту потрошњу у нашим угоститељским објектима. Штавише, код нас се и пословни договори и преговори обављају у кафанама", оцјењује Милић. Није јасно ни социолозима зашто се у кафанама руше рекорди посјећености, упоредо са све већом стопом сиромаштва. "Поставља се питање - одакле новац. Кафана је многима постала статусни симбол, док се о обезбјеђењу егзистенције све мање размишља", казали су социолози. Узмемо ли да просјечна плата износи око 830 КМ, испостави се да годишње у угоститељским објектима у РС буде "спискано" око 135.000 зарада. Угоститељи су нам казали да су им гости углавном млади људи, чији џепарац иначе није велики. "Што се пазара тиче, ја се ослањам на дан, док увече и нема много посла. Током дана на кафу дође друштво или пар, али се види да нису јаче платежне моћи. Понекад чак и свако за себе извади по марку за ту кафу. Не могу се баш похвалити великим пазаром, али заиста постоје и кафићи гдје се 'обрну' велике паре. Но, ријеч је о објектима у већим градовима и на прометним мјестима", каже нам власник кафића из Мркоњић Града који је желио да остане анониман.