Седам доктора лијечи 5000 бх становника

У Босни и Херцеговини на 1.

Република Српска 02.11.2013 | 11:01 У Босни и Херцеговини на 1.000 становника има само 1,42 доктора, показало је истраживање "Балкан Пројецт", које је у земљама нашег региона спровео Самир Бечић, један од најбољих свјетских фитнес тренера, родом из Кључа, а који годинама живи и ради у Хјустону. То значи да само седам љекара лијечи 5.000 бх становника, показују поражавајући подаци овог истраживања. Мало љекара: Колико је мало љекара у БиХ, најбоље говори чињеница да је европски просјек 3,4 љекара на 1.000 становника. То указује да у БиХ ради скоро два и по пута мање љекара од европског просјека. Још један примјер о томе колико имамо мало љекара дају нам Њемачка и Аустрија, у којима имају већи број љекара од европског просјека. Ипак, иако у Њемачкој имају 3,7, а у Аустрији 4,7 љекара на 1.000 становника, у овим земљама сматрају да им недостаје тог медицинског особља и чине све да их што више привуку у своје земље и из других држава. Ситуација у региону: Истраживање Бечића, који је свјетску славу и популарност стекао захваљујући иновативној методи вјежбања под називом "Бечић/РеСyнц", показује да у осталим земљама региона има нешто више доктора, али и даље испод европског просјека. "У Србији и Црној Гори имају два љекара, у Словенији 2,47, Македонији 2,55 и Хрватској 2,6 доктора на 1.000 становника", подаци су Бечићевог истраживања о начину живота, здрављу и исхрани људи у земљама Балкана. Истраживање о броју љекара у земљама нашег региона само је дио пројекта на којем Бечић ради заједно са својим покретом "Револуција здравља и фитнеса". Тај пројекат обухвата детаљно истраживање података у погледу здравог живота и могућностима боље едукације људи у земљама које су дио Балканског полуострва. Слаб интерес за здрав живот: Бечић је за "Независне" истакао је да су током истраживања тешко дошли до статистичких чињеница о здрављу у овом региону, што говори колико се мало нагласка ставља на здрав начин живота у друштвеном, културном и историјском погледу. "У здравом тијелу здрав дух. Дакле, надам се да ће ово уводно истраживање 'Балкан Пројецт', које ће имати за циљ едукацију о здравом животу у балканској регији, с нагласком на државе бивше Југославије, направити позитиван утисак", истакао је Бечић. Додао је да ће пред крај ове године објавити први дио истраживања, које ће образложити детаље о томе како унаприједити здрав начин живота у земљама Балкана кроз физичку спремност, здраву исхрану и психичку равнотежу. Балканци једу превише: Према његовим ријечима, подаци Свјетске здравствене организације показују да све земље у регији Балкана имају мање од пет одсто становништва које конзумира мање хране него што је минимално довољно да би се задовољиле све потребе тијела. "То значи да се Балкан не треба бринути о глади - једноставно речено, они једу превише. Још једна занимљива чињеница је да је већина земаља Балкана, осим Грчке, има врло стабилан индекс тјелесне тежине (БМИ) у распону између 23-24,9", казао је овај фитнес тренер, чије методе вјежбања примјењују многе славне личности, а помаже и програм вјежбања славног Чака Нориса. Бечић је подсјетио да је истраживање које је објављено у "Даилy Маилу" показало да је земља с највећим БМИ код мушкараца и жена Грчка са 28,0 и 27,0. Он је појаснио да је, према "Фоод анд Агрицултуре Организатион оф тхе УН", одраслој особи дневно потребно око 1.800 калорија. Претилост озбиљан проблем: "У оквиру балканске регије, Грчка има највише калорија на располагању, и то 3.700, а земаља с најмање калорија на располагању је Црна Гора са 2.700 калорија", додао је Бечић. Магазин "Форбес" је 2007. године објавио листу најдебљих земаља, а од држава са Балкана, Грчка је са 68,5 одсто претилог становништва ушла као најдебља земља, док према том истраживању Македонија има најмањи проценат претилог становништва. "Неке анализе показују да је развој претилости у периоду од пет година код жена у земљама бивше Југославије значајно повезан са конзумирањем 'скривене' масноће животињског поријекла. Једна студија проведена у Хрватској показала је да претилост и даље представља озбиљан здравствени проблем за балканско становништво, што ће се у будућности погоршати", рекао је Бечић. Нагласио је да сви показатељи наводе на то да хитно треба предузети мјере да би се спријечио даљи раст постотка претилости. Најмањи животни вијек у Србији и Црној Гори: Истраживање "Балкан Пројецта" доноси и податке о просјечном животном вијеку, гдје од земаља из нашег окружења становници Србије и Црне Горе имају најмањи животни вијек од 75 година, док су најдуговјечнији држављани Словеније са 78 година. У БиХ просјечни животни вијек је 76 година. Такође, истраживањем је испитано и које су то балканске земље са најбољим приступом санитарији, као и приступ питкој води. Доктори су важан дио здравог начина живота, што је разлог због којег је и ова статистика укључена у ово истраживање. Програм којег ће се људи придржавати како би своје тијело и дух довели у задовољавајуће стање, према Бечићевим ријечима, прије свега мора бити забаван. Активан живот и правилна исхрана: "Једино тако ће људи имати жељу да вјежбају редовно. Да би истрајали у томе, активан живот и здрава исхрана треба да буду дио свакодневице. Дружење са људима који имају исте циљеве, што се тиче активног и здравог живота, веома је ефикасан начин да у томе истрајете. Треба размишљати да здрав живот у младости значи здравији живот у старости", сматра Бечић. Додаје да је почетак увијек најтежи, али и да се врло брзо виде позитивне бенефиције које ће мотивисати људе да наставе даље. Људи који тренирају изгледају атрактивније, имају позитиван начин размишљања, здравији су, имају више енергије, имају веће самопоуздање, изгледају млађе… Оно што Бечић савјетује људима из нашег окружења јесте да буду физички активни, једу здраво, пију довољно воде, не пуше, спавају седам и по до осам сати на дан, смање алкохол, друже се са позитивним људима, као и да се смију кад год за то имају шансу. "Људи који живе здравим животом имају више енергије и то им помаже да, када заврше посао, нису уморни и не запостављају породицу", закључио је овај фитнес гуру. Статистика за државе региона Босна и Херцеговина Просјечан животни вијек: 76 година Доктори на 1.000 становника: 1,42 Вода за пиће: 99% Приступ санитарији: 99% Постотак претилог одраслог мушког становништва: 14% Просјечан БМИ: 25,8 Калорија на располагању: 3.100 Србија Просјечан животни вијек: 75 година Доктори на 1.000 становника: 2 Вода за пиће: 99% Приступ санитарији: 92% Постотак одраслог претилог становништва: / Просјечан БМИ: 25,9 Калорија на располагању: 2.700 Црна Гора Просјечан животни вијек: 75 Доктори на 1.000 становника: 2 Вода за пиће: 98% Приступ санитарији: 90% Постотак одраслог претилог мушког становништва: / Просјечан БМИ: / Калорија на располагању: 2.700 Словенија Просјечан животни вијек: 78 Доктори на 1.000 становника: 2,47 Вода за пиће: 99% Приступ санитарији: 100% Постотак одраслог претилог мушког становништва: 14% Просјечни БМИ: 26,5 Калорија на располагању: 3.200 Македонија Просјечан животни вијек: 75,5 Доктори на 1.000 становника: 2,55 Вода за пиће: 99% Приступ санитарији: 88% Постотак одраслог претилог мушког становништва: 6% Просјечан БМИ: 25,2 Калорија на располагању: 3.000 Хрватска Просјечан животни вијек: 76 година Доктори на 1.000 становника: 2,6 Вода за пиће: 99% Приступ санитарији: 99% Постотак претилог одраслог мушког становништва: 20% Просјечни БМИ: 26,0 Калорија на располагању: 3.000 "Здравствени билтен" БиХ Издање магазина "Форбес" под називом "Најдебље земље свијета" уврстило је Босну и Херцеговину са 53,8 одсто људи које имају прекомјерну тежину на 72. мјесто у свијету. "То значи да су бх. држављани у мало бољој форми него Американци. Међутим, те разлике су минималне и треба да нас мотивишу да се више крећемо, здравије се хранимо и оно што је посебно важно - да будемо позитивнији", појаснио је фитнес тренер Самир Бечић. Биографија Самир Бечић је четири пута проглашаван за најбољег фитнес тренера на свијету. Исту титулу је у САД освојио у четири наврата, а чак 22 пута у Тексасу и 29 пута у Хјустону. Има своју компанију и држи семинаре и тренинге широм свијета, а његове савјете слиједе и бројне познате личности, међу којима су и Дебора Данкан и Руди Томјанович.