Шпирић гради кућу из државног буџета

Нешто више од пола милиона марака намијењених за хитне и непланиране ситуације руководство Савјета министара БиХ је од почетка 2010.

Република Српска 03.11.2013 | 11:50 Нешто више од пола милиона марака намијењених за хитне и непланиране ситуације руководство Савјета министара БиХ је од почетка 2010. године до данас подијелило појединцима, међу којима су страначке колеге, рођаци и комшије. Резерва подразумијева новчана средства која се у државном буџету издвајају за хитне и непланиране ситуације, трошкове међународних спорова, финансирање нових институција и грантове непрофитним организацијама. Савјет министара БиХ одлучује о употреби текуће резерве, с тим да предсједавајући и његова два замјеника имају право да 4 посто резерве потроше „интервентно“, без јавног конкурса и правдања утрошка. Према истраживању Центра за истраживачко новинарство (ЦИН) из Сарајева, за мање од четири године за интервентно трошење издвојено је близу 1,8 милиона КМ из буџетске резерве. Нешто више од пола милиона марака отишло је за око 230 појединаца, иако у правилницима није наведено да се тако новац може трошити. Новац је ишао и за комшије и страначке колеге политичара. Нешто мање од 410.000 КМ одобрио је Никола Шпирић за 138 појединаца, при чему је скоро трећина новца отишла Дрварчанима. Шпирић је прије двије године био предсједавајући Савјета министара БиХ, а тренутно је на функцији замјеника предсједавајућег и на челу Министарства финансија и трезора БиХ. Шпирићеве колеге у садашњем или претходном мандату: Вјекослав Беванда, Садик Ахметовић и Златко Лагумџија су новац, углавном, дијелиле удружењима. У мјесту Брда, удаљеном око 20-ак километара од Дрвара, живи 15-ак становника. У селу се налази и Шпирићева породична кућа коју су новинари ЦИН-а посјетили прије два мјесеца. Том приликом су на имању затекли мајстора Борислава Вјештицу који врши поправке на кући. Новинарима је објаснио да је Шпирићев рођак и да живи у Бањој Луци. „Доста тога радим на добровољној бази са овим колегама и комшијама“, каже Вјештица, додајући да се, ипак, некада нешто договори и за новац. У разговору за ЦИН Шпирић је рекао да мајстор не ради бесплатно и да га плаћа „из џепа“. Према службеној документацији Министарства финансија и трезора БиХ, Вјештица је ове године добио 3.000 КМ, а његова кћерка Николина 2.000 КМ из буџетске резерве. Новац су добили на основу писмених молби које су упутили Шпирићу. Отац је у молби навео да му је породица у лошој финансијској ситуацији, док је кћерка у својој навела да новац треба за школовање. Шпирић је новац одобрио 13.05.2013. године, односно исти дан када су оба захтјева и примљена. И Здравко Петковић, други мајстор који се брине о Шпирићевом имању у Брдима, добио је новац из буџетске резерве. Шпирић му је 2011. године одобрио 1.500 КМ за лијечење, а годину прије 2.000 КМ за обнову сточног фонда, иако Петковић има стадо од 150 оваца. Према истраживању ЦИН-а, Петковић је корисник и пресе за балирање сијена која је плаћена из буџетске резерве, иако је та машина према Одлуци о интервентом трошењу резерве била намијењена као помоћ селима Бунчевац, Гилијаковићи, Горње Прекаје и Брда. Наиме, Шпирић је 2010. године одобрио скоро 20.000 КМ за куповину пресе за балирање сијена и прскалице за наводњавање као помоћ повратницима споменутих села. Међутим, приликом посјете селу Брда, новинари су се увјерили да балирку користи Петковић. Он је новинарима рекао да мјештани села Брда функционишу на пријатељској и добросусједској основи. „Увијек може да се скупи нас 15-20 да кажемо ‘оћемо ли направити или помоћи један другом“, каже Петковић. Додаје да је и балирка заједничко добро. „Ма, то нас овдје у селу што има неколико – ми то користимо. А сад, да правимо неке паре од тога – нема то.“ Супротно тврде мјештани које су ЦИН-ови новинари затекли у селу Бунчевац. Анђа Агић каже да није чула да постоји преса која је намијењена за помоћ и њезином селу. Новинарима је испричала да је Петковић радио балирање сијена које су имали на породичном имању, међутим, каже да су плаћали 0,80 КМ по бали. Имали су, каже Анђа, 200 КМ и за толико су и балирали. Остатак им је оставио да покупе ручно. Њезина комшиница Миладинка Ратковић каже да није ни знала да би балирање требало бити бесплатно, јер „нико није рек’о да се не плаћа“. Министар Шпирић је новинарима рекао да није знао да Петковић наплаћује услуге балирања, али да за рад те пресе треба и нафта и трактор. „Па, нисам ја ваљда човјек који ће да им каже: наплати или не наплати. Ако постоји захтјев, а ми одобрили захтјеве, мене само интересује има ли злоупотреба?! Жале ли се људи?!“ У селу Брда живи и породица Радановић која је од министра добила најмање 14.000 КМ из буџетске резерве. Никола Радановић и његов син Горан новац су добили за обнову куће, обнову сточног фонда, куповину грталице за снијег и цистерну. Кућа породице Радановић је највећа у Брдима и у њој живи Горан са породицом и родитељима. Приликом посјете селу новинари су Горана затекли на градилишту код комшије. Одвео их је до породичне куће, али одбио је званично говорити. Он ради као полицајац у Дрвару. Отац Никола у вријеме посјете новинара није био код куће. Одвео је овце на испашу. Шпирић не види ништа спорно код давања новца појединцима. Међутим, државни ревизори су у Извјештају о ревизији буџета институција БиХ за 2011. годину навели да ова средства нису предвиђена за појединце. Ревизор Миро Галић каже да се проблеми са потрошњом буџетске резерве понављају из године у годину због недостатка јасних критерија у додјели новца: „Једноставно, немате правила игре. Кад немате правила игре, немате критерија. Онда долази до изражаја тај субјективизам“, каже Галић. Буџетска резерва је дефинисана Законом о финансирању институција БиХ. Право на интервентно трошење уведено је 2007. године. Интервентно трошење буџетске резерве одобрава предсједавајући Савјета и његова двојица замјеника на основу захтјева и субјективне процјене. Не постоје јавни огласи или позив грађанима БиХ из којег би сазнали да могу упутити захтјев за додјелу овог новца. Шпирић каже да грађани знају како могу тражити новац из резерве, јер је то објављено у Службеном гласнику, а њега, каже, сви читају. У службеним гласницима се објављује Одлука о издвајању новца, али се не даје појашњење на основу чега је неко тај новца добио и шта грађанин треба подузети да би користио та средства. Шпирић је новинарима ЦИН-а објаснио и да има ситуација када он понуди новац из буџетске резерве и прије него што добије захтјев. Примјер је Завод за физикалну медицину и рехабилитацију „Др. Мирослав Зотовић“ у којем се лијечио након повреде кука коју је задобио у прошлогодишњој саобраћајној несрећи која се догодила испред хотела у Дрвару. Каже да је након завршеног лијечења у Заводу питао: „Људи, могу ли ја нешто да помогнем овој установи?“ Понудио је да им купи апарат за терапију зглобова, иако није ни знао колико кошта, затраживши само да му пошаљу предрачун. „И да Бог да, сваки који тако оде, помогне такву установу. С разлогом сам то урадио, јер сам видио да се људи пате“, каже министар који је 10.483 КМ за куповину апарата дао из државне резерве. Према информацији коју су из Завода доставили ЦИН-у, новац су добили на основу предрачуна који су послали Шпирићу. У процесу је јавна набавка апарата „Кинетек“ који се користи за рехабилитацију кољена. Шпирић им је одобрио и 3.500 КМ за одржавање скупа ортопеда и трауматолога РС-а. Смиљи Маринковић, медицинској сестри из споменутог завода, Шпирић је „због тешког материјалног стања“ одобрио 3.000 КМ. Тврди да га Смиља није његовала, него да је она главна сестра на Ортопедском одјељењу у „Зотовићу“, а новац јој је дао зато што је избјеглица из Дрвара. Шпирић не спори ниједну своју одлуку. Каже да би помогао свима којима је помоћ потребна, али су му ограничена средства којима располаже.