Србин из Семберије успио у Јапану

Захваљујући знању и интересовању за јапанску интернет технологију, културу, Бијељинац Младен Јовић, успео је у Земљи излазећег сунца.

Република Српска 31.10.2013 | 11:11 Захваљујући знању и интересовању за јапанску интернет технологију, културу, Бијељинац Младен Јовић, успео је у Земљи излазећег сунца. Недостају му Дрина, манастир Тавна, купус из завичаја. Бијељинац Младен Јовић, успео је у далеком Јапану, где је стигао, како каже, пре свега, захваљујући интересовању за јапанску интернет технологију, културу, а помогли су му његова тврдоглавост и препорука познаника из Хрватске. Он га је препоручио за докторске студије у лабораторија професора др Каору Хироте још 2001. године, током основних студија инжењерства информатике у Будимпешти. Потом је амбициозни Семберац конкурисао и добио стипендију јапанског Министарства за образовање, културу, спорт, науку и технологију за докторске студије. - Ширити по свету што лепшу слику о свом народу, који је страницима, нажалост, у разним телевизијским емисијама и новинским текстовима често представљан у негативном светлу, ових 15 година није било лако - прича Младен Јовић. За себе каже да је обичан човек, који се осим науком, бави и спортом и музиком, путује светом, а сваки слободан тренутак користи да проведе са породицом. - Оно што ми је, пре свега, било на уму свих ових година је борба за нормалне услове рада и живота - каже овај млади, успешни човек, наше горе лист. - Гледао сам на све то као можда само један од оних који одлази из своје средине и далеко од завичаја. Мукотрпан пут до успеха пратило је пуно тога неизвесног и лепог. Младен, тренутно, ради за фирму која делује као огранак „Мајкрософт“ корпорације у Јапану. Као инжењер информатике конкретно се бави креирањем бизнис апликација помоћу основних као и напредних „мајкрософт“ текнологија. - Овде у Јапану, недостају ми село Равна Бањица са окружењем манастира Тавне, Брђани, њиве, купус и шљиве. Недостаје ми и мајчин родни крај, село Узовница у општини Љубовија у Мачванском округу, које се налази на реци Дрини, на граници са Босном, где и данас током одмора волим да се окупам у хладној Дрини - „отвара душу“ Младен.