Није било плана за протјеривање и убиства

Некадашњи предсједник Републике Српске Радован Караџић доказивао је у наставку изношења своје одбране пред Хашким судом да власт није имала планове о протјеривању и убијању муслиманског становништва из Сребренице <а хреф="хттп://www.

Република Српска 30.10.2013 | 19:25 Некадашњи предсједник Републике Српске Радован Караџић доказивао је у наставку изношења своје одбране пред Хашким судом да власт није имала планове о протјеривању и убијању муслиманског становништва из Сребренице и да су злочини који су се десили 1995. године резултат освете појединаца због муслиманских злочина у првим мјесецима сукоба у БиХ. У прилог тези одбране свједочио је пензионисани генерал Миленко Живановић, који је од новембра 1992. године био командант Дринског корпуса Војске Републике Српске. На том мјесту Живановића је средином јула 1995. године замијенио генерал Радислав Крстић, који је у трибуналу осуђен на 35 година затвора након што је проглашен кривим за помагање и подржавање геноцида. Живановић свједочи на основу обавезујућег налога суда, јер није хтио да се добровољно појави као свједок одбране. На његовом свједочењу Караџић је посебно инсистирао након што је генерал Крстић одбио дати исказ, иако је за то био издат обавезујући налог. На крају суђења за непоштивање суда, генерал Крстић је ослобођен оптужбе, пошто је суд закључио да постоји разумно оправдање да он не свједочи, због погоршаног здравственог стања након што му је предат налог. У судници је показана Живановићева мапа с почетка 1993. године, прије оснивања енклава. На мапи се, како је објаснио, виде насељена српска мјеста која су била уништена, а становништво побијено или напустило подручје. Живановић је рекао да је Дрински корпус био формиран да би се заштитило становништво и "спријечило уништавање српског живља на том простору". Посредством овог свједочења, Караџић оповргава и тврдње тужилаштва да је он из више извора обавјештаван о току операције у Сребреници 1995. године. Живановић је са генералом Ратком Младићем отишао у Сребреницу 11. јула, а увече је телефоном разговарао са Караџићем кога је "занимало да ли је град заузет и да ли је било жртава". "Нису помињани ни цивили, нити ратни заробљеници, нити је помињана евакуација становништва. Предсједник Караџић био је веома задовољан да чује да није било губитака или да су били минимални", изјавио је свједок. Тужилац Милица Пек тврдила је да је генерал Живановић лично наредио паљење муслиманских кућа и да је таква дејства подстрекивао питањима "горе ли турске куће". Живановић је рекао да је војску подстрекивао да не посустаје у борбеним дејствима, наводећи да "то ради сваки командант на планети". "Неће ваљда пустити да му побију војску, а извео је на бојно поље", запитао је Живановић. Он је додао да је ватра отварана само по кућама из којих је дејствовано на српске циљеве. "То више није била кућа, већ бункер на спрат. Друго је напасти породичну кућу, у којој је породица, то не може", рекао је Живановић. Претходно је окончано свједочење Џона Заметице, Караџићевог савјетника и портпарола у периоду на који се односи оптужница. Заметица је потврдио да је знао да је ВРС 13. јула 1995. године у Сребреници имала заробљенике, али да није знао која је била њихова старосна доб и колико их је било. "Нисам знао за поступак према ратним заробљеницима и нисам имао појма да ли је био један, два, или хиљаду заробљеника", рекао је Заметица. Позивајући се на интервју који је свједок у то вријеме дао за британски Би-Би-Си, тужилац Керолин Еџертон је тврдила да је Заметица "предвиђао да ће заробљеници бити пуштени на слободу, односно да ће бити размијењени" и упитала "гдје је евиденција о њима". Заметица је одговорио да не зна и да је то апсолутно ван његове зоне одговорности. Свједок је негирао да је познавао Мирослава Дероњића, цивилног повјереника за Сребреницу, који је у трибуналу признао кривицу за прогоне, и који је изјавио да су он, "Караџић и Заметица знали да је било ликвидација". "Сигуран сам, 99 одсто, да никад нисам срео Дероњића, не сећам се лица, а имам добро памћење. Знам да је тај човек имао проблема са трибуналом и да је пристао да потпише фабрикацију и лаж", навео је Заметица. На питање да ли и даље остаје при изјави коју је 1997. године дао београдском недељнику "НИН", када је, у интервјуу под насловом "Караџић неће ићи у Хаг", рекао да је "оснивање трибунала без преседана и правна фарса у међународној заједници" и да је намјера суда да осуди Караџића и Младића, "а то је српски народ", Заметица је рекао да је "промијенио мишљење након што је трибунал донио ослобађајућу пресуду за некадашњег шефа Државне безбједности Јовицу Станишића". "У свјетлу те одлуке, схватио сам да је овај суд правичан", изјавио је Заметица. Караџић је, у додатном испитивању, позвао свједока да појасни шта је мислио када је јуче у главном исказу за њега рекао да је био "слаб предсједник" и да ли је мислио да је он био "лош предсједник", а Заметица је одговорио да није мислио да је он био лош, "него слабић". Главни претрес биће настављен сутра.