Пљачка државне имовине

Прво су закључили да Дом “Рада Врањешевић” и његови штићеници располажу са превише атрактивног земљишта, које би се дало боље искористити и уновчити.

Република Српска 29.10.2013 | 23:09 Прво су закључили да Дом “Рада Врањешевић” и његови штићеници располажу са превише атрактивног земљишта, које би се дало боље искористити и уновчити. Па су се мало распитали о томе како је Дом уопште добио тако добру локацију. Заинтересовала их је прича о хуманој Даринки Малиновић, која је своју земљу даровала граду за изградњу дјечијег дома. Будући да је умрла 1980г. није им могла помрсити рачуне. Нашли су особу одговарајућег презимена (Малиновић Вељко) и гле чуда, пошто им није одговарала смртовница издата 1981.г. јер се нигдје не помиње Вељко Малиновић, већ Даринкини прави насљедници, у градској управи су им издали нову смртовницу за пок. Даринку. Истрага би требало да утврди ко то у градској управи штампа дупле смртовнице са различитим насљедницима. Онда су 2005.г. иза Малиновић Даринке у Основном суду Бања Лука провели оставински поступак. Ваљда ће истрага утврдити ко је и како водио оставински поступак иза пок. Даринке када је исти већ вођен и правоснажно окончан прије 25 година у том истом суду. Да чудо буде веће, судија прихвата нову смртовницу у којој нема ни трага законским насљедницима пок. Даринке, нити их суд зове. За тестаментарног насљедника проглашава Вељка Малиновића. Да чудо буде највеће - тестамент је нестао из Основног суда, што је званично и потврђено у Правобранилаштву РС. Онда је Вељко поднио захтјев да му се врати земљиште од 8353 м2 које му је непостојећим тестаментом "оставила" Даринка, јер наводно није приведено намјени тј. на њему није изграђен дјечији дом. Данијела Домазет, шефица ПЈ Геодетске управе Бања Лука 05.12.2007.г. доноси рјешење којим је земљиште додјелила Вељку. Основни аргументи за такво рјешење су били: * да земљиште није "приведено намјени" јер је Љубиша Ћорсовић, извјештачио да предметна парцела "не улази у животни простор Дома Рада Врањешевић" и * да се директор Дома није одазивао на расправе у вези са овим случајем нити су се у року изјаснили о томе. Онда је Вељко земљиште продао једном бизнисмену и отишао у легенду... Ново руководство Дома 2010.г. од ПЈ Бања Лука захтјева да огласи ништавним Данијелино рјешење, објашњавајући да "чињеница да земљиште није изграђено не значи да није приведено намјени". В.д. шеф ПЈ Бања Лука Александар Деурић глатко одбија захтјев Дома. Дом се жали на Деурићево рјешење, али га Управа одбија (рјешење којим се жалба одбија потписао сам ја као директор Управе не знајући о каквом криминалу се ради, а приједлог рјешења припремила ми је Ћана Бабић, помоћник директора за имовинско-правне послове у договору са Деурићем). Окружни суд у Бања Луци у фебруару 2012.г. одбија тужбу Дома на ово рјешење. Имају они своје провјерене људе у Окружном суду. Врховни суд РС у марту 2013.г. доноси пресуду којом се захтјев Дома одбија. И тамо се очигледно има утицаја. Дом у септембру 2012.г. од РУГИП-а и Правобранилаштва тражи обнову поступка. Након што сам се упознао са незаконитостима у претходном поступку, Управа је дозволила обнову поступка, чиме је дата шанса Дому да поново уђе у игру. Адвокат новог власника подноси тужбу Окружном суду против закључка Управе. Чека се одлука овог суда. Даринка Малиновић је умрла 1980.г. У смртовници издатој 05.03.1981.г. у Бања Луци бр. 03-202-67/1981 као једини сродници су уписани Малиновић Митар (умро 1962.г.), Петровић рођ.Ливњаковић Славка (сестра), др Арсен Панковић (сестрић) и Ливњаковић Бошко (брат). Фалсификована смртовница Даринке Малиновић је такође издата 10.02.2005.г. у Бања Луци бр. 01-202-188-/2005, али су у њој једини сродници Малиновић Вељко и Ковачевић Душан. Постоји забиљежба да је смртовница "већ рађена" и да је "податке дао Малиновић Вељко". Тихомир Глигорић