Мождани удар као епидемија

У Републици Српској сваке године мождани удар доживи око 4.

Република Српска 28.10.2013 | 11:00 У Републици Српској сваке године мождани удар доживи око 4.500 особа, што је, према ријечима стручњака, алармантан податак који говори да ово обољење на нашим просторима поприма обрисе епидемије! В. д. шефа Јединице за мождани удар Клинике за неурологију Клиничког центра Бањалука Синиша Миљковић прецизира за Срну да се двије трећине можданих удара дешава у животном добу од 65 година и више. Међутим, у посљедњој декади на нашим просторима примијећен је тренд повећане учесталости оболијевања од можданог удара код особа средњег животног доба - од 40 до 60 година. "То се приписује повећаном присуству стреса као ризичног фактора“, истиче доктор Миљковић поводом 29. октобра - Свјетског дана борбе против можданог удара. Према његовим ријечима, цереброваскуларне болести, уз обољења срца и малигне болести, најчешћа су обољења савременог човјека и налазе се на другом мјесту по смртности, а на првом мјесту по инвалидности. Након можданог удара трећина болесника умире, трећина остану инвалиди, а трећина болесника се опорави при конвенционалној терапији. "Када говоримо о узроцима можданог удара, говоримо о факторима ризика, које можемо подијелити на двије групе - оне на које не можемо утицати - као што су старост, пол, раса и насљеђе и оне на које можемо утицати“, навео је Миљковић. Фактори на које можемо утицати, тврди он, много су значајнији како за љекаре тако и за пацијенте, а то су хипертензија, срчана обољења, пушење, шећерна болест, повишене вриједности холестерола и триглицерида у крви. Међу тим факторима су и недовољна физичка активност, гојазност у одређеном постотку, мигрена, стрес, употреба оралних контрацептивних средстава, социоекономски фактори и слично. "Доказано је да смањење крвног притиска за само 10 милиметара живиног стуба смањује ризик за појаву можданог удара четири пута, док прекид пушења смањује ризик од појаве можданог удара пет пута“, нагласио је Миљковић и додао да добро регулисана шећерна болест смањује ризик од појаве можданог удара за два до три пута. Миљковић наводи да се у Српској једино у Јединици за мождани удар у Бањалуци примјењује етиолошка терапија за исхемијски мождани удар, која за четири пута повећава могућност доброг коначног исхода обољелог. "Први пут љекари су у могућности да дјелују на сам узрок болести, јер је лијек који се користи у терапији у стању да разгради тромб-угушак на мјесту гдје је настао“, објаснио је Миљковић. Међутим, код давања терапије, за сада, постоји низ ограничења, а први и најбитнији је да се она може примијенити само ако пацијент у Јединицу стигне унутар четири и по сата од настанка можданог удара. "Зато је нарочито важно да се пацијенти чим осјете симптоме или се посумња на мождани удар јаве љекару или директно специјалисти неурологу да би се што прије реаговало“, навео је Миљковић. Он наводи да су најчешћи симптоми и знакови који показују да је ријеч о можданом удару слабост једне стране тијела, сметње са говором, “искривљена уста”, неријетко помућено стање свијести, понекад главобоља и дезоријентисаност. Миљковић је нагласио да око 4,4 милиона људи широм свијета годишње умре од можданог удара.