Многи ошамућени због помјерања казаљки

У три часа после поноћи сат се вратио уназад.

Република Српска 27.10.2013 | 17:50 У три часа после поноћи сат се вратио уназад. Мишљења о корисности и штетности померања часовника још су увек подељена.Весник зиме стиже враћањем часовника за један сат уназад. Већина света прихватила је такозвано летње, указом постављено, време, рачунајући да се тиме штеди електрична енергија, „продужава" дан, повећава продуктивност, радни дан чини ефикаснијим. Међутим, има и супротних процена које указују на скупоћу и штетност те праксе по људе и животиња. Не постоји јединствен, планетарни систем преласка на договорено време и државе то обично решавају локално - углавном се током изабраног викенда часовници померају за један сат, али је у неким земљама то померање само пола сата. У Европи, без Исланда и Русије, постоји такозвано европско летње рачунање времена. Оно подразумева да се часовници померају сваке последње недеље у марту и октобру, прво са 2 на 3 сата, а потом, с јесени, обрнуто. "Прва земља која је прешла на летње рачунање времена 1916. године је Немачка, а од тада су га прихватиле и многе друге земље које рачунају да тиме штеде електричну енергију ",  каже Слободан Бубњевић из Центра за промоцију науке. Од 192 земље, такозвано летње указано време усвојено је у 110, а не примењује се у Кини, Јапану, Јужној Кореји и широм афричког континента, где ова мера никад није стекла ширу популарност. Као ни у Русији, која је пре две године одлучила да одустане од овог принципа, са образложењем да је штетно по здравље. Од јесени 2011. године, „зимска" земља Русија укинула је зимско рачунање времана. Тадашњи председник Дмитриј Медведев је објаснио да прилагођавање на промену у помицању казаљки на сату прате стрес и оболевање, као и да ће укидање преласка на зимско и летње рачунање времена несумњиво бити корисно. Идеју о укидању традиционалног померања казаљки подржали су и грађани Русије. Више од половине радно активног становништва се изјаснило за укидање преласка са зимског на летње рачунање времена и обрнуто, сматрајући да ова промена негативно утиче на здравље и не доноси битнију уштеду електричне енергије. Према извештају Руске академије медицинских наука, прелазак са зимског на летње рачунање времена повећава број срчаних удара за 1,5 пута, учесталост самоубистава за 66 одсто, а број позива хитној помоћи је знатно увећан. Као и у целом свету, због промене времена руски енергетски сектор годишње штеди око три киловат-сати електричне енергије по становнику, али да због стреса то заправо увећава економске губитке. "Са друге стране, неке анализе у САД показују да се померањем часовника штеди између 500 милиона и милијарду долара годишње",  каже Бубњевић. "Србија би, када би самостално, мимо Европске уније, укинула указано рачунање времена, имала више штете, економске нарочито, због низа грешака које би се догађале због разлике у времену". Како Бубњевић каже, уз више дневног светла, истраживања су показала да трговачки ланци и угоститељи остварују бољи промет, док истовремено расте број спортских активности и туристичке организације бележе додатан приход. Занимљиво је и да се број саобраћајних несрећа смањује за око један одсто. Уз то, мање енергије се троши на осветљење и грејање, чиме се током дужег периода, а према истраживању америчког министарства енергије, постижу енергетске уштеде између 0,5 и 1 одсто. Код нас,  летње рачунање времена уведено је 27. марта 1983. године. Од 1995. године сатови су померани у последњој седмици септембра на основу одлука које је доносила Влада, а пре седам година донет је нови закон којим је летње рачунање времена усклађено са Европском унијом. Након што су последњег викенда у марту часовници у већини земаља померени за сат времена унапред и прешло се на такозвано указно, односно летње рачунање времена, обданица се привидно продужава. У већем делу развијеног света овај договор се сматра згодним начином да се у летњим месецима, кад сунце природно излази касније, дневна светлост дуже задржи. "Цела идеја о увођењу указног времена заснована је на астрономској околности да у јануару сунце излази око осам сати, а залази око 16, док у јулу, кад је дан знатно дужи, излази пре пет, а залази после 21 сат",  каже Бубњевић. "Будући да људи своје дневне активности започињу у исто време током целе године, обично око седам сати, средином лета се тако „губи" скоро два сата дневног светла. Зимско рачунање времана, заправо је, право - астрономско, рачунање времана. По њему, сунце је у зениту на највишој тачки на небу у 12 сати. Летње је одлука држава, са конкретним циљем. Међутим, све више се чује мишљење да те промене два пута годишње лоше утичу на људе, изазивају стрес, умор, депресију. Ипак, не постоји ниједна студија у западном свету која то и доказује.