Јованка Броз ми је била најбоља пријатељица

Краљевчанка Дара Костић, која следеће години пуни осам деценија живота, недавно је изгубила једну од најбољих пријатељица - Јованку Броз.

Република Српска 26.10.2013 | 12:36 Краљевчанка Дара Костић, која следеће години пуни осам деценија живота, недавно је изгубила једну од најбољих пријатељица - Јованку Броз.Ова крајње скромна дама, која пензионерске дане проводи сама у свом дому у краљевачком насељу Стара чаршија, остала је верна својој пријатељици Јованки Броз до краја - иако је није видела последње две године, сваке недеље су се чуле телефоном. Јованку је, како каже Дара, красила природност и имала је разумевања за све људе, без обзира што је била прва дама Југославије. Писма и честитке размењивале су још од 1955. године, а истински друговале, редовно се посећивале, водиле женске, пријатељске, али и политичке разговоре још од краја седамдесетих, па све до Јованкине болести и одласка у болницу. Необичан је и занимљив почетак њиховог пријатељства. Дара је педесетих година прошлог века била дактилограф у Окружном суду у Краљеву. Једном приликом у руке јој је запао судски предмет који се односио на могућу затворску казну једне самохране мајке троје деце, која је била оптужена за проневеру. Дара је у том предмету видела да се жена обратила Титу за помоћ, али и Јованкин одговор суду на то писмо. Она каже да је у писму Јованка написала молбу, без трунке заповедног тона, да ако је могуће, судски органи казну прилагоде њеној обавези подизања деце. То Јованкино интересовање за туђу децу, дирнуло је Дару, коју је мајка напустила када је имала седам година, и она је решила да јој пошаље честитку за Нову годину. "Честитка Јованки наишла је и на мали подсмех од колегиница, које су говориле: ''Баш ће теби Јованка да одговори.'' Али, одговорила ми је, па су касније честитке и писма постали све учесталији. Све до 1979. године, када ме је позвала да дођем код ње у госте", прича Дара. Први Дарин сусрет са Јованком био је, како каже, препун еуфорије, али и треме. Међутим, чим је угледала Јованкин осмех и почела да прича са њом, Дара каже да је трема сама нестала. На крају њене прве посете, Дара је позвала Јованку да дође код ње у Краљево. И на њено велико изненађење, она је одмах пристала. Пред Први мај те исте године, Јованка је позвала Дару и рекла јој да долази код ње у посету. "Јованка се тако понашала у нашој кући, као да је у њој била дуго. Није се могла приметити надменост, барем према нама. Много је народа чекало да она дође код нас. Јер, Јованка је била омиљена у народу, и када је видела толико људи, било јој је јако драго", прича Дара Костић. Након те посете 1979. године Јованка је често долазила код Даре. Била је бар двадесетак пута у дому Костића. А, и Дара је још чешће ишла код ње у Ужичку 15, па и после када су се преселили у Булевар мира. "Обилазиле смо многе пределе око Краљева, манастире Жичу, Студеницу и Љубостињу, биле на Копаонику и Гочу. Јованка је поред уобичајених посета присуствовала, свадби моје кћерке Јасмине, па на бабинама мом унучету и сахрани мог мужа 1982. године", присећа се Дара, додајући да се тих година створило једно право пријатељство, које се ретко налази. Дара каже да после деведестих година Јованка није баш била у строгој изолацији, и да се кретала. Каже да долазила код ње у Краљево, одлазила код сестре, али да је после тога мало и њена одлука била да се пуно не одваја од куће. Она прича да је Јованка понајвише трпела када су је преселили, и да јој се стално жалила на бројне невоље. "Звала ме је готово сваких 15 дана, и то да ми каже шта јој се дешава. Пуно тога ми је причала. Стрепела је, пре свега, када најаве да ће падати киша. Морала је да подмеће лаворе, јер је кров прокишњавао, а подрум јој је био пун воде", каже Дара, напомињући да се Јованка свима обраћала за помоћ, али да нико ништа није учинио. Ова времешна дама каже да онај ко Јованку није упознао није могао знати каква је то жена била, искрена, племенита... "Била је права дама, жена која ничим није заслужила судбину која је, нарочито после Титове смрти, снашла." Јованкина смрт поприлично је погодила Дару Костић. Она каже да не може да прежали што је приликом њиховог последњег телефонског разговора, када јој Јованка казала "у великим сам невољама Даро", на то нашалила "а када ниси била". "Требало је озбиљније то да схватим, али сам се, ето, нашалила. Јер, волела је она те моје шале", објашњава Дара Костић.