У недјељу помјерање часовника сат уназад

Летње рачунање времена завршава се у недељу, 27.

Република Српска 25.10.2013 | 13:02 Летње рачунање времена завршава се у недељу, 27. октобра, у три сата ујутру, када казаљке на часовницима треба померити за један сат уназад, односно са три на два сата ујутру. Летње рачунање времена почиње у последњој недељи марта, а завршава се последње седмице октобра, на основу Закона о рачунању времена. Овакво рачунање времена, чији је циљ углавном уштеда електричне енергије, код нас први пут уведено 27. марта 1983. године. Од 1995. године казаљке на сатовима су померане у последњој седмици септембра, на основу одлука које је доносила влада, а 2006. године је донет нови закон у тој области и рачунање времена усклађено је с Европском унијом. "Службено време" у свету помера се унапред у позну зиму или рано пролеће, а враћа уназад у јесен, најчешће за један сат, али тачан број сати и датуми измена одређују се на локалном нивоу и подложни су променама. Померање казаљки у западној Европи уведено је почетком 1970-их година, уз образложење да се тиме "продужава" дан, омогућују уштеде у потрошњи електричне енергије, повећава продуктивност, побољшава прилагођавање људи и радни дан чини ефикаснијим. Све европске земље користе летње време, а датум померања казаљки различит је од државе до државе, тако да на северној хемисфери летње време почиње последње недеље марта или прве седмице у априлу. Померање времена се у већини случајева обавља у ноћи између суботе и недеље, да не би узроковало веће проблеме за радно становништво. Прелазак на летње и зимско време први пут је забележено 1916. године у земљама на северу Европе, а до сада је уведено у око 70 земаља, углавном на северној хемисфери. Од 2002. године Европска унија, као и остале земље у Европи, одредиле су да летње време почиње последње недеље марта и да се завршава последње седмице октобра. На јужној хемисфери је почетак и крај летњег времена обрнут у односу на северну. Већина модерних рачунарских оперативних система има могућност аутоматског преласка на летње рачунање времена. Исланд је једина европска земља која није увела зимско и летње рачунање времена. Израел је до пре неколико година мењао летње време различито од остатка света, због посебног лунарног календара, па већина рачунарских система није могла да прелази на израелско летње време. Поједини астрономи су, међутим, против померања казаљки и вештачког "продужења" дана, јер сматрају да природу не треба "мучити", макар се то правдало и економском рачуницом.