Додик у вртлогу својих заблуда и грешака

Српска напредна странка прославила је петогодишњицу оснивања у београдској "Арени" - десетине хиљада присталица у дворани, исто толико испред ње.

Република Српска 22.10.2013 | 23:21 Српска напредна странка прославила је петогодишњицу оснивања у београдској "Арени" - десетине хиљада присталица у дворани, исто толико испред ње.У првом реду Томислав Николић, Александар Вучић, Милорад Додик... Крајем маја прошле године, у "Арени" сличан амбијент, али са Борисом Тадићем и Демократском странком (што су тада били носиоци власти) у главним улогама. У првом реду такође Милорад Додик, а онда и за говорницом. Додик се тада баш напричао, и показао сву "политичку ширину" и "визионарство", називајући Тому Николића политичким побачајем и идиотом. Био је убијеђен у Тадићеву побједу. Погрешна процјена. Политички кретенизам. Животна грешка. Годину и нешто послије тога чини све како би "попеглао" тај "тренутак искрености", како би се додворио "Побачају", још више Вучићу; на лицу му непрекидно титра удворички осмијех, што свједочи да је од оних који су силни над немоћнима и подвијају реп пред снажнима. Узалуд молећиви смијешак, џаба подвијање репа, Додик нема пролаза код нових власти Србије. Никаквог сем формалног, јер га позивају због позиције коју обавља, а никако зато што желе да га виде. Да му није мјесто ту гдје је у "Арени" сједио и да није радо виђен гост, децидно му је саопштио управо Вучић, и то пред цијелом "Ареном" и широким ТВ аудиторијем. Кренимо редом. Негдје на почетку догађаја, Додик је поздрављен као "премијер РС". И није нека грешка, јер он суштински обнаша и ту функцију. Након тога редали су се говорници, па је дошао ред и на Вучића, предсједника СНС-а. Додик је међу првима устао да га поздрави. Устали су и остали. Цијела Арена. И Вучић, који је загрлио Николића. Додик се понадао да ће загрлити и њега, што је слика која би значила да му је све опроштено. Међутим, Вучић је прошао поред њега као "поред киоска", ни не погледавши га. На очи свих у Арени и испред ТВ екрана (малих, средњих, ЛЦД, плазма...). Непријатно. Врло непријатно. Вучић за говорницом. Поздравља присутне, истиче госте. Поздравља и премијерку Жељку Цвијановић. Чека се поздрав за Додика. Узалуд. Није га ни поменуо. Додику се тако "Арена" обила о главу већ други пут у непуних годину и по дана. Како ствари стоје, трећи пут се у њој неће појавити, бар не у капацитету који тренутно има. Додик нема подршку званичног Београда, то је сада сасвим јасно. А било је јасно и раније. То је ситуација која га чини врло врло рањивим и јако слабим, а изборна година је увелико почела. То је ситуација коју он никако не може окренути у своју корист - ни парама, ни насиљем, ни лажима. Додик је неповратно насукан на Београдском рту. Указање У изборној години указао се и Тихомир Глигорић, високи функционер СНСД-а, који већ недељама систематично, темељно, аргументовано доказује да овим ентитетом управља злочиначка организација. "Крвавих руку", како то Глигорић наглашава. Демантовање Глигорића врло лоше иде Режиму. У ствари, не иде им никако. Па су Додика убацили у игру, да се ваља по блату малверзација које чине његови кумови и које је лично подржао. Јавности је открио да је "Глигорић криминалац" и да он то одавно зна. Па зашто је Додик о томе ћутао? Зашто му није поднио кривичну, инсистирао на истрази и о томе обавијестио јавност? Тврди да је сматрао да институције треба да раде своје. Интересантно, када Додика нешто зло и наопако жуља, тада чека на институције, у свим другим ситуацијама он лично и јавно пресуђује. Глигорић је тек почео да разграђује криминални систем; уочљиво је да посједује масу доказа против дојучерашњих страначких пријатлеља, уочљиво је и да ће се бранити и борити до задњег. Изненађења на том пољу тек предстоје, а ни Режим ни Додик већ сада, у раној фази, немају никаквих одговора. Није се указао само Глигорић, већ и Миланка Зец Вишњић, некадашњи високи функционер бањалучке управе, која је још кредибилнији свједок од њега и која је, такође, апострофирала постојање и земљишне и грађевинске мафије у РС, са акцентом на Бањалуку. И она је помињала пријетње смрћу, њој и дјетету. И то од Буде Станковића, којег и Глигорић апострофира као једног од мафијаша, што управљају РС. Страшан је то притисак. Тешко га Режим може амортизовати; никако га, као ни причињену штету, не може поништити. А нови "пјевачи" се већ припремају; подмазују гласне жице. Изненађења тек слиједе. Пети елемент Предизборна битка увелико траје; размјена "ватре" између СДС-а и СНСД-а је свакодневна, из минуте у минуту, а дејствују и њихови предизборни/коалициони партнери - ПДП и НДП са опозиционе стране, те СП и ДНС са позиција власти. Сваки глас у обрачуну који ће услиједити биће битан, злата вриједан. Зато је интересантно да нико од поменутих странака није ушао у озбиљније преговоре са партијама, које, по правилу остају испод цензуса, или су на самој његовој ивици. А таквих странака у РС није уопште мало. Штавише, када би се њихови гласови скупили на једну хрпу, донијели би, према резултатима протеклих општих/локалних избора и до четири мандата. Та бројка уопште није занемарива и у Народној скупштини РС, била би, без сумње, респектабилна. Уз то, та квота посланика могла би врло лако након идућих избора одлучити ко ће у власт, а ко у опозицију. У РС тренутно егзистирају четири партије, које морају учинити гигантске напоре да би прешле цензус; у најбољем случају на изборима идуће године једна од њих доћи ће у позицију да има једног посланика. А те четири партије могу заједно укупити између 35-40 хиљада гласова. Ријеч је о Новој социјалистичкој партији Здравка Крсмановића, Српској радикалној странци Миланка Михајлице, ту је и Странка напредна Српска Адама Шукала, као и партија Јове Митровића. Било је за очекивати да из врха СДС-а покрену иницијативу да ове партије ставе "под један кров", јер све четири мале странке дјелују опозиционо, сви њихови предсједници усмјерени су против Режима, али то се није још увијек десило. Чудно, без сумње, јер би позитивни притисак СДС-а на шефове ових странака свакако могао да има кључни утицај, а то би најјачој опозиционој партији значило неколико десетина хиљада сигурних гласова за предсједничке нивое. И сигурна 3-4 мандата у Народној скупштини на конту садашње опозиције. Истина, СДС разговара са сваком од ових странака, али то је потпуно погрешан пут, јер им отварају апетит у ситуацији када је и њихова кућа пуна гладних уста. Са неким од предсједника ових странака разговарали су и у ПДП-у, али обећања из те странке су премршава, јер ни у врху ПДП-а немају појма шта ће са сопственим "роговима у врећи", а камоли гдје да дјену Михајлицу, (који себе види на првој позицији компензационе листе ПДП-СРС, што ни у сну не може добити). Оно што заиста запањује јесте чињеница да Крсмановић, Шукало, Михајлица и Митровић нису до сада заједнички сјели и договорили се о "једном крову", који би им омогућио сигуран улазак у парламент. И то сваком понаособ, јер не долазе из истих регија и једни другима нису конкуренција. Основни проблем је сукоб између Шукала и Митровића око насљедства над Српском напредном странком (РС), који је на суду, али тај сукоб је бесмислен, јер и Шукало и Митровић имају своје партије, мимо те спорне, тако да могу врло лако о свему да се договоре са тих позиција, без даљих непотребних копања ровова. Цијели овај проблем постаје још бесмиленији, ако се зна да и Михајлица из потаје полаже право на њихов "субјект спорења", те овај двојац гура у разрачунавање. За шта се они у ствари боре? Реално, ни за шта, јер све и када би и званично и без оспоравања постали власници СНС РС, странку би се морало из темеља дићи. А то је немогуће без подршке из Београда, коју неће добити ни Михајлица ни Митровић, ма шта они мислили о себи. Реално, ниједан од њих не може добацити даље од паркинга србијанске најјаче партије. Што се Шукала тиче, он је на прошлим општим изборима у Републику Српску доводио највише функционере те партије, попут Томе Николића, садашњег предсједника Србије; и дан данас има квалитетне везе у врху СНС-а, тако да, објективно, он има највеће шансе од свих наречених да оствари значајније контакте и везе са Београдом. И Крсмановић има коректне односе са србијанским СНС-ом, али тешко је за очекивати да социјалиста дође у прилику да води напредњаке било гдје, па и у РС. Најважније од свега је што ће готово сви шефови поменутих малих странака потпуно нестати са политичке сцене, уколико не превазиђу сопствене сујете, међусобне омразе, неповјерење, и не престану са подметањима која једино воде у амбис. Посебно се то односи на Михајлицу и Митровића који трче последњи круг и којима су предстојећи избори задња шанса за опстанак на политичкој сцени још један четворогодишњи мандат. Уколико сви ови аргументи нису довољни за превазилажење међусобних разлика, онда је јасно да се кључни људи малих странака, у ствари, желе бавити искључиво собом и својим сујетама, а политиком никако. хттпс://www.слободанвасковиц.блогспот.цом/2013/10/нормал-0-фалсе-фалсе-фалсе-ен-ус-x-ноне_22.хтмл