Холдинг ЕРС иде ка централизацији

Најављена реорганизација "Електропривреде РС" (ЕРС) у 2014.

Република Српска 22.10.2013 | 08:31 Најављена реорганизација "Електропривреде РС" (ЕРС) у 2014. ићи ће у правцу обједињавања постојећих зависних предузећа у једну до двије компаније са неупоредиво већим потенцијалом за инвестиције у изградњу нових енергетских објеката, сматрају њени акционари и стручњаци.  Економски експерти кажу да садашња организација и управљање матичним и 11 зависних предузећа унутар мјешовитог холдинга ЕРС ограничава оптимално кориштење њених ресурса Тржишна вриједност три хидроелектране, двије термоелектране и пет дистрибутивних предузећа из система ЕРС на Бањалучкој берзи износи око 560 милиона КМ, што је свега 15 одсто књиговодствене вриједности. Лани је осам зависних предузећа остварило добит у збирном износу од 17 милиона КМ, и ако се од тога одузме укупан губитак преостала два предузећа од 9,5 милиона КМ, добијемо да је укупан принос на капитал свега 0,2 одсто. Експерти истичу да постоје два аспекта промјене при чему се један односи на обезбјеђење ефикасније и рационалније организације, а други на стварање услова да се слободна средства амортизације и дио профита намијењеног развоју обједине у циљу финансирања капиталних пројеката. Реорганизацију ЕРС најавили су Жељка Цвијановић, предсједник Владе РС, и Зоран Тегелтија, министар финансија, говорећи о предстојећој изради економске политике за 2014. годину. Тегелтија је казао да је процјена да је ЕРС организационо доста уситњена и да као таква тешко може да испоштује очекивања за реализацију великих инвестиција. На потребу промјене организације ЕРС још прије двије године указао је Милорад Додик, предсједник РС, наводећи да је намјера створити једно правно лице са правом на инвестирање и могућности да са нивоа матичног предузећа управља инвестицијама на нижим локалитетима. У Друштву за управљање Пензијским резервним фондом (ПРЕФ) РС, другом по величини акционару ЕРС, вјерују да би реорганизација тог система допринијела ефикаснијем пословању и тиме омогућила остваривање већег профита, што је у интересу свих акционара. "Спајањем свих предузећа из система ЕРС или спајањем пет производних предузећа, добили бисмо респектабилну компанију која би имала финансијске и кадровске ресурсе да гради нове капацитете и финансира развојне пројекте велике вриједности. Поред тога, не мислим да је немогуће да се тако ефикасно предузеће, поред Бањалучке берзе, листира и на берзи у Варшави или Лондону, што би отворило нове могућности да се кроз задуживање емисијом обвезница, или докапитализацијом уз задржавање већински државног пакета, прикупи новац за финансирање нових производних капацитета", казао је Дарко Лакић, директор Друштва за управљање ПРЕФ-ом. Поред реорганизације, за развој електроенергетског сектора је, како оцјењује, веома важно да се социјална политика измјести из ЕРС у институције које се баве социјалном политиком. "Мислим да нисмо довољно богато друштво да сви добијају субвенције кроз цијену струје. Дакле, они који имају могућности треба да плаћају цијену енергије која омогућује одржив развој тог сектора, док се кроз социјалну политику треба омогућити нижа цијена енергије за потрошаче који не могу платити тржишну цијену", казао је Лакић. Здравко Миловановић, стручњак за електроенергетски сектор и професор на Машинском факултету у Бањалуци, каже да је незахвално предвиђати шта ће промјена организације ЕРС донијети без увида у предложени модел. "Централизација носи своје предности и мане. Сигурно је да би обједињавање одређених јединица и функција довело до уштеда и поједноставило одлучивање у ЕРС, с тим да се и према директивама ЕУ у области енергетике систем мора раздвојити, барем у финансијском смислу, на производни и дистрибутивни дио", рекао је Миловановић. Он каже да реструктурирање енергетског сектора захтијева темељну анализу која би подразумијевала и измјене других закона, напомињући да не треба занемарити ни интересе локалних заједница. Постојећа организација Мјешовити холдинг "Електропривреде РС" чине матично предузеће у Требињу, пет производних предузећа - Хидроелектране на Требишњици, ХЕ на Дрини и ХЕ на Врбасу, Рудник и термоелектрана Угљевик и РиТЕ Гацко, затим, дистрибутивна предузећа "Електрокрајина", "Електродобој", "Електробијељина", "Електродистрибуција" Пале и "Електрохерцеговина", те Истраживачко-развојни центар електроенергетике (ИРЦЕ) из Источног Сарајева.