Бубрежни болесници Шкрбићев златни рудник

Драган Богданић, министар здравља РС, у наредних неколико дана мораће одлучити да ли да одобри или не одобри потписивање штетног уговора са мостарском фирмом "Инел мед", чији је власник Марко Тадић.

Република Српска 22.10.2013 | 10:39 Драган Богданић, министар здравља РС, у наредних неколико дана мораће одлучити да ли да одобри или не одобри потписивање штетног уговора са мостарском фирмом "Инел мед", чији је власник Марко Тадић. Тадић је особа од великог повјерења Драгана Човића, предсједника ХДЗ-а и блиског политичког и сваког другог пријатеља Милорада Додика. Велику препреку потписивању овог уговора представља истрага коју води Специјално тужилаштво РС против Тадића и још неколико особа, због фалсификовања документације на тендеру за ортопедска помагала, који је расписао Фонд здравства РС. Ранији радови са "Инел медом" Дешавања око ортопедских помагала нису први посао Ранка Шкрбића и "Инел меда". Додиков кум протеклих година опрао је милионе преко мостарске фирме. Свједоче то дешавања са тендером који је Фонд здравства 2008. године расписао за дијализаторе и потрошни материјал којима је требало снабдјети дијализа центре из Зворника, Добоја, Шамца и Приједора. Набављено је 86.000 дијализатора, што је количина која је тим центрима довољна за наредних 20 година. На тендеру је побиједила фирма "Интермед" Бањалука, ћерка компаније "Инел мед" из Мостара, власништво Марка Тадића. Шкрбић је већ тада био у великом вишегодишњем талу са овом фирмом и фаворизовао је у многим пословима. Спорно у цијелој причи је да дијализатори, вриједни 4,3 милиона марака, уопште нису били потребни, већ су купљени само да би се Шкрбић и Тадић уградили у посао. Прије овог тендера, 2007. године, потписан је уговор са фармацеутском компанијом "Фрезенијус" д.о.о.Сарајево, којим се овој фирми у јавно приватном партнерству дају на управљање дијализа центри у поменутим градовима. "Фрезенијус" није желио да преузима Шкрбићеве и Тадићеве дијализаторе, јер има оне властите производње. Јасно је да су свјесно бачени милиони како би Шкрбић узео новац. (Биће интересантно видјети да ли ће Специјално тужилаштво и МУП РС истраживати и овај посао Шкрбића и Тадића, или ће узмакнути, што је реалније.). Међутим, пљачкање није престало на ником потребним дијализаторима. Хемодијализа је златни рудник за Шкрбића Шкрбић је јавно-приватно партнесртво у здравству назвао брендом Републике Српске и највећим његовим успјехом. То је тачно ако се гледа са његовог личног аспекта, јер је постао мултимултимилионер, уграђујући се у те послове. Са аспекта РС, то је најобичнија пљачка огромних размјера, која у разним здравственим областима траје већ седам и по година. Потврђују то и Уговори што их је Влада РС, на чијем је челу био Милорад Додик, током 2007. године потписала са холандском фирмом "Интернационал дијализа центар" и њемачким "Фрезенијусом", а којима се специјализоване услуге хемодијализе у потпуности предају у надлежност наведеним субјектима. Режисери цијелог посла су Додик и Шкрбић, уносна роба широке потрошње су тешки бубрежни болесници, а златна кока која се черупа је Фонд здравства Републике Српске, супотписник ових докумената. Уговори су потписани 21 маја 2007. године, и у потпуности су идентични. Чињенице Да се ради о пројектованој пљачки свједоче сљедеће чињенице: Прво је влада крајем јула 2006. донијела Закључак којим се усваја Информација о капиталним инвестицијама у хемодијализи РС, са елаборатом о економској оправданости изградње Центара за дијализу у Лакташима, Добоју, Шамцу и Зворнику. О каквим капиталним инвестицијама се ради, остало је непознато, јер у уговорима не постоји ниједна цифра која би указала на то колико су "Фрезенијус" и ИДЦ уложили у здравство овог ентитета. Уз све то, дијализа центри су већ постојали у здравственим установама, те није било никакве потребе за изградњом нових. Уништавање Фонда Јасно је да у приватизацији дијализа центара није ријеч ни о каквим капиталним улагањима, већ о капиталним издвајањима и галопирајућем уништавању овдашњег Фонда здравства, који је након поменутог закључка владе расписао тендер на којем су очекивано побиједили ИДЦ и "Фрезенијус". Да је ријеч о безочној отимачини, аргументује уговорена цијена хемодијализе од 110 евра по третману, што је за 55 КМ скупље него у Федерацији, гдје износи 160 марака. У Хрватској је цијена готово идентична, односно 650 куна, а интересантно је да центри ИДЦ-а у Пољској услугу хемодијализе обављају за 80 евра. Није тешко претпоставити гдје одлази поменута разлика од 55 марака по третману, што на годишњем нивоу добија милионске оквире. Прецизније, на разлици у цијени годишње се украде најмање осам милиона марака. Нема дилеме да су у ове уговоре са значајним процентом добити уграђени његови потписници и да су они вишеструко штетни по овај ентитет. Битно је нагласити да је 110 евра основна цијена, јер у њу не улазе, како је уговорима наведено, трошкови деривата крви које пацијенти примају трансфузијом, као ни трошкови за лијечење компликација и бројни други препарати потребни за успјешно обављање дијализе. Од хемодијализе, скупља је хемодијафилтрација, која је одобрена за 12 посто пацијената и чија је цијена 130 евра по третману. Суштински, ИДЦ и Фрезенијус раде само дијализу, док трошкови припреме болесника и све остале њихове потребе сносе клинички центри. Застрашујуће звучи спознаја да ове фирме не сносе никакву одговорност за здравствено стање пацијента, што је ван сваке памети и закона. Одредбе гарантују број пацијената Посебно су интересантне одредбе уговора којима се прецизира број пацијената. Тако је Фрезенијусу обећано најмање 123 пацијента у Добоју, 89 у Шамцу и исто толико у Зворнику и то по цијени од 800 хиљада евра квартално, односно 200 хиљада евра мјесечно. Истовремено, ИДЦ-у је гарантовано 99 пацијената у Лакташима по цијени од 100 хиљада евра мјесечно. Уз све то, Влада се обавезала да неће током трајања Уговора отворити нити финансирати нове центре за дијализу у општинама Добој, Шамац, Зворник, Бањалука, Градишка, Мркоњић Град, Рибник,Шипово, Кнежево, Котор Варош, Челинац, прњавор, Србац и Лакташи, чиме је омогућила Фрезенијусу и ИДЦ-у монопол на пословима хемодијализе. И то монопол на 15 година, на колико су потписани уговори са клаузулом да се могу продужити за још десет година. Енормно повећање броја бубрежних болесника У РС дијализу користи 946 пацијената (толико је званично чланова Удружења дијализних, трансплантираних и хроничних бубрежних болесника Републике Српске), а прије доласка Шкрбића на власт, почетком 2006. године било их је 460, па је мистериозно откуда толики пораст. Сасвим је реално да има фиктивних пацијената, на које се лажно књиже услуге, а будући да је ријеч о мафији није искључено ни да здраве људе дијализирају и тако извлаче огромне паре. О коликим свотама се ради говоре и сљедећи подаци: пацијенти на хемодијализи Фонд годишње коштају исто колико сви остали пацијетни у РС, који користе лијекове са позитивне листе. Управо због тога је ова листа скраћена, јер Фонд нема новца да је сервисира. Уговори са страним центрима за дијализу тако су направљени да Фонд једноставно не смије каснити са уплатама, јер би их у том случају арбитражни суд у Бечу, који је надлежан за све спорове драконски казнио. Ови уговори су посебно погубни због тога што бубрежним болесницима не пружају ни минимум наде у оздрављење и осуђују их на доживотни инвалидитет. Потврђује то и податак да се свугдје у свијету отварају центри за трансплатацију бубрега како би се смањио број корисника дијализе, а да у РС транплатацију, премда је то рутинска операција, не врши ни једна болница. Оспособљавање клиника за трансплатацију бубрега не врши се да се не би угрозили дугогодишњи аранжмани са власницима дијализа центара и проценат од тог посла који узимају криминалци и нељуди попут Шкрбића. Станић "главом" платио Шкрбићеве малверзације Кривичну пријаву против Тадића због фалсификовања поднио је МУП РС половином августа ове године. То је излудило Додика, који је почетком септембра смијенио Слободана Станића са позиције министра здравља, јер се противио потписивању уговора са "Инел медом". Додик је тада Човићу обећао да Тадић неће бити процесуиран. Међутим, Специјално тужилаштво интензивно води истрагу, а тврде да ће истрајати на њој (осим ако их Додик не укине, као и суд у Бијељини!)! Цијели штетни уговор са мостаском фирмом осмислио је Ранко Шкрбић, некадашњи министар здравља. Тендер за приватно-јавно партнерство за пружање услуга хемодијализе у Фочи и Требињу објављен је 2011. године и на њега се сем "Инел меда", пријавила и фирма "Фрезенијус", која у тој области држи монопол у Републици Српској. Након проведеног тендера, тадашњи министар здравља Ранко Шкрбић потписао је (током 2012. године) предуговор са "Инел медом". Све је овјерено и код нотара. Уговор је штетан, јер РС њиме Тадићу гарантује исплату цца 900 хиљада КМ годишње за услуге које "Инел мед" уопште неће извршити. хттпс://www.слободанвасковиц.блогспот.цом/2013/10/досје-скрбиц-инел-меду-поклонио-43.хтмл