Српске фирме одлазе у Федерацију БиХ

Без обзира на Споразум о специјалним и паралелним везама Републике Српске и Србије, србијанске фирме масовно заобилазе Републику Српску и послују са фирмама из Федерације БиХ.

Република Српска 20.10.2013 | 12:33 Без обзира на Споразум о специјалним и паралелним везама Републике Српске и Србије, србијанске фирме масовно заобилазе Републику Српску и послују са фирмама из Федерације БиХ.Пословни портал ЦАПИТАЛ.ба објављује Списак 22 велике компаније из Србије које су уговоре о заступништву и дистрибуцији производа потписале са фирмама чије је сједиште у Федерацији БиХ. Србијанске компаније се не обазиру што је РС некима од њих дала повољне милионске кредите из ИРБ-а, направила репрограме пореских обавеза и буџетским средствима подстицала куповину србијанских производа попут ИМТ трактора и аутомобила из Крагујевца. Познату „Јаффа Црвенку“  тржиште БиХ снабдијева „МЦИ Широки Бријег“, Шабачка „Мљекара“ има потписан уговор са „Бакалар комерц“ Чапљина, „Уљаре Викторија Група“ са „МИК“ Мостар, „Винарија Чока“ са „АМКО Сарајево“, „Рубин“ Крушевац са „Дара Планет“ Посушје, а „Алфа“ Врање са „Технопром“ Посушје. Фирма „Сwислион Таково“ којем смо продали Фабрику алата Требиње и дали бројне повластице, умјесто са фирмом из РС, одлучила се да њене производе дистрибуише „Ликас ТП Накић“ из Широког Бријега. „Соко Штарк“ заступа „Атацо“ Мостар, а „Нецтар-Фруцтал“ Бачка Паланка има уговор са „Били Бриг“ Груде , „Пионир“ Суботица са „Карат Гроуп“ Сарајево, „Хелло сокови“ Смедерево на тржишту Републике Српске продаје „Дара Планет“ Посушје, преноси ЦАПИТАЛ.ба За разлику од познатих хрватских компанија које своја заступништва за цијелу БиХ искључиво имају у Широком Бријегу или Витезу, њихове србијанске колеге се руководе другим принципима. Предсједник Удружења послодаваца РС Предраг Згоњанин за ЦАПИТАЛ каже да је ово најбољји доказ да фирме иду тамо гдје му је боље и лакше пословати. „Власнике и управу предузећа не занима политичка прича о бољим условима. Капитал не познаје границе. Компаније из Србије иде у Федерације јер је тамо бољи привредни амбијент. За разлику од Српске у Федерацији је остао неопорезиви дио дохотка, ако извозите више 30 одсто не плаћа се порез на добит, а и доприноси за запослене су нижи“, објашњава Згоњанин. Он дио одговорности фактурише и власти РС јер је пословни амбијент у РС изгубио конкурентску предност у односу на ФБиХ. Представништво РС у Београду би се морало много више ангажовати, каже Згоњанин истичући да је огромна штета што Споразум о специјалним и паралелним везама не показује ефекте. Економисти процјењују да србијанске фирме од 70-80 одсто производа продају на тржиште Републике Српске чији их купци доживљавају као „своје“. Но, оне то раде преко фирми из Федерације БиХ, преко које увозе и којој плаћају даџбине. Корист имају запослени грађани и буџет Федерације, те банке са сједиштем у ФБиХ преко којих се врши платни промет. Споразум о специјалним и паралелним везама РС и Србије који је потписан 26. септембра 2006. године за привреду РС је остао само „мртво слово“ на папиру. Умјесто већег пуњења буџета, Српска даје новац својих грађана да постиче србијанску економију. РС је из буџета дала подстиције за куповину крагујевачког Yуга, трактора из Раковице, пролонгира плаћање пореза и доприноса, давала повољне кредите и гледала кроз прсте за неиспуњавање приватизационих обавеза Родољубу Драшковићу у Фабрици алата Требиње, фирми „Зекстра“ Драгана Ђурића који је купио Робну кућу „Боска“ Бањалука, као и „Делти ДМД“ Мирослова Мишковића који је купио „Ослобођење“. хттпс://www.yоутубе.цом/wатцх?в=Сњ1Д3гЛ4ЈQ