И писци плаћају улаз на Сајам књига

На скупу у УКС оба удружења писаца протестовала због одлука организатора предстојеће књижевне смотре.

Република Српска 19.10.2013 | 07:43 На скупу у УКС оба удружења писаца протестовала због одлука организатора предстојеће књижевне смотре. Андрић: Изједначили писце и посетиоце. Вукићевић: Не знамо где одлази новац од Сајма. Звучи невероватно, али писци, без којих Сајам књига не би постојао, следеће недеље мораће да плате улазницу уколико одлуче да посете ову велику манифестацију писане речи. Чак и ако желе да виде своју књигу или као аутори учествују у њеној промоцији! а друге стране, организатори Београдског сајма књига, који почиње у недељу и траје до 27. октобра, и овога пута ставиће у касу више од пола милиона евра. Из те касе, нажалост, као и ранијих година, ни динар неће добити - ни писци, ни књига! Ове вести обзнањене су у петак у Удружењу књижевника Србије (УКС), на скупу посвећеном нашој највећој смотри писане речи, а коме су присуствовали представници оба удружења, Удружења писаца и Удружења издавача и књижара Србије (УИКС). - Књига полако губи статус културног добра и постаје роба. Већина наших писаца живи за књиге, а само пет процената живи од ње. Због лоших финансијских околности, многи писци су принуђени да траже спонзоре за своја издања, а сад морају да плате и улазницу за сајам да би их видели. Изједначили су их са обичним посетиоцима, а то је недопустиво - истакао је Радомир Андрић, председник УКС. Генерални секретар УИКС-а др Вук Вукићевић је констатовао да је Београдски сајам књига већ дуже време отет од струке, а неки људи, које је политика довела на то место, одлучују о организацији. Сви проблеми су последица несхватљивих одлука организатора и скандалозног односа према финансијама манифестације - наставио је он. - Не знамо где одлази новац од Сајма књига, али знамо да не иде тамо где би требало. За разлику од других манифестација, Сајам књига не добија никакву новчану помоћ власти. Држава финансира и Егзит и Гучу, док не само да не помаже манифестацију посвећену књизи, већ и узима од ње. Уместо да олакша приступ књигама и култури и допринесе развоју књижевног стваралаштва, Сајам служи за стицање прихода, иако је то једина манифестација од културног значаја у Београду коју финансирају учесници и посетиоци. Вукићевић истиче да је проблем са расподелом простора настао због тога што је организација у рукама политичара. - Очигледно је да Нобелова награда мало значи Одбору Сајма, јер је прошле године издавачу нобеловца Мо Јана онемогућено да излаже у партеру Хале 1, већ је смештен на галерију. Док су издавачи са дугом традицијом и значајном продукцијом скрајнути, они који су објавили тек неколико наслова или су им рачуни блокирани, добили су огроман простор у Арени - рекао је Вукићевић и додао да је игнорисан и њихов захтев да улазница за Сајам буде доступнија читалачкој публици. Председник Српског књижевног друштва Вуле Журић сматра да би требало кренути од малих ствари и за почетак затражити бесплатне улазнице за чланове оба удружења писаца, а да би потом требало покренути иницијативу да се приход од Сајма књига троши за културу. На овом скупу је договорено да се после Сајма оснује иницијетивни одбор који ће изаћи са конкретним предлозима како организовати највећу манифестацију писане речи код нас. ПРЕВИДЕЛИ ТРАДИЦИЈУ И НАША два најстарија издавача, Матица српска и Српска књижевна задруга против своје воље изгубила су место. Њихов заједнички штанд ће бити на месту "Деретиног", док је "Дерета" остао изван Арене. - Платили смо закуп штанда унапред и хтели да будемо на истом месту као и претходних година, преко пута "Вулкана" и Завода за уџбенике - каже Драган Лакићевић, дирекор СКЗ. - Одбор је одлучио да наш простор додели тек основаној издавачкој кући, а на наш приговор нису ни одговорили. Нису се осврнули на то да Матица српска постоји 160, а СКЗ 120 година. НЕПРИСТОЈНА ПОНУДА ПЕСНИК Адам Пуслојић запазио је да издавачка кућа "Просвета", као један од оснивача Сајма књига, није добила заслужено место у Арени, али је зато ушла на листу 24 спорне приватизације. - Тражили смо тек прикладних 90 квадрата у Арени, а добили 55 на ободу те хале - каже Јован Јањић, директор "Просвете". - У приговору смо рекли да је непристојно да се тако скроман простор одреди за издавачку кућу која је можда више него било која друга допринела да Сајам књига има углед какав данас ужива, а да се на њено место сместе издавачи који се ни по чему не могу равнати са њом. Кратко су нам одговорили да остају при првобитној одлуци.