Суд пресудио: Мастило није крив!

Званично је потврђено - ово је ера отворених писама.

Република Српска 18.10.2013 | 17:40 Званично је потврђено - ово је ера отворених писама. Објављујемо писмо Зорана Мастила, бившег директора Фонда ПИО РС, упућено медијима.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   „Поштовани; правда је спора, али достижна. Данас сам сретан и радостан, ја и моја породица. Коначно, правда је побједила. Сјећате се, намонтиране политичке афере, коју су против мене водили несретни Петар Ђокић и још несретнији од њега Александар Џомбић. Огроман је успјех, када неко достигне у каријери да буде предсједник Владе РС, као и министар, али овако како су радили ова два поменута појединца, ја никада небих пожелио да тако обнашам часне јавне функције. Зашто? Зато што су: Александар Џомбић и Петар Ђокић, сав свој мандат усмјерили у борбу против мене, и моје породице ничим изазвани. Ми смо линчовани, ја и моја дјеца, преживјели смо тешке медијске тортуре и хајке, посљедице патњи трпимо и данас. Тужни смо и жалосни, што живимо у оваком друштву, у којем појединци владају институцијама, зарад личне освете и реваншизма невиђеног. Нисам од оних, који би лоше стање у друштву фактурисао предсједнику Додику, јер знам да он не носи такву врсту одговорности, напротив мислим да је прави херој у борби за очување Републике Српске. Због тога има моје повјерење док год буде тако радио. Мислим да је проблем у појединим институцијама система, односно људима који њима управљају.Типичан примјер лоших појединаца, који управљају или су управљали институцијама РС, су: управо Петар Ђокић, Александар Џомбић, зарад отимања, неудобне фотеље директора Фонда ПИО, од Зорана Мастила. Оде маст(ило) у пропаст: ПИО добио новог директора Зашто? Зато што је Милорад Солаковић пензионер, данима припремао зато Петра Ђокића (којем нетреба пуно да неком направи проблем) а Младен Милић, Александра Џомбића, како би га овај смјестио, за њега у удобну фотељу директора фонда. Познато је, да је Младен Милић био инсајдер Александра Џомбића и да ништа у Фонду није радио, осим што је посматрао Зорана Мастила, те сваки дан слао поруке путем СМС званом Аци, шта је Мастило данас урадио и како је новац трошио. У томе је Младен Милић ухваћен, признао је тадашњем директору фонда да то ради, а онда ништа није промјенио осим што је исте те поруке, ко фол слао и Зорану Мастилу. Можете мислити лицемјерства толиког, па Зоран Мастило, у свакој секунди могао да сазна све информације о финансијским токовима од људи који су за то надлежни, а не од Младена Милића јер му то није био посао. Тоје трајало годинама, Мастило је то трпио обзиром да му је Божо Плављанин рекао да тако треба да буде. Трпио сам све зарад фонда и стања у фонду да се очува мир. (Мој лични став о томе) Мастило остаје без кадровског стана Морао је Џобић звани Аца, наградити свог инсајдера, гле случајности, заљуљај и измисли афере, монтирај процес Зорану Мастилу, укључи у то режимске медије, оне под контролом тадашњег Предсједника Владе званог Аце, плати им зато из буџета и давидиш весеља. Тако је настао случај, афера Зоран МАСТИЛО у фонду ПИО, фамозне три пензије од оца, Зорана Мастила и његова два стрица. Због ове монтиране афере Зоран Мастило и његова фамилија и дјеца преживјели су тешке тортуре које и данас најако осјећају, нарушен углед, част и достојанство, психо и псеумо стресови дјеце и свих ближих сродника. Немогу им то опростити, то је био сценариј мог потпуног уништења, у сваком смислу, мене и моје дјеце. Правда је побједила, то је оно што нам данас свима у фамилији представља задовољство. Наиме писани медиј ПРЕСС РС од 16.10.2013.год. на стр 10. под насловом, објавио је текст: Филијала Фонда ПИО у Источном Сарајеву; Нико није крив за повећање пензија оцу и стричевима Зорана Мастила. Ослобођене директорка и шефица правне службе кривичне одговорности. Тоје велика ствар и ја вјерујем у ту пресуду, у којој је судиница казала да Тужилаштво током суђења није понудило доказе који потврђују кривицу оптужених. Моје мишљење; тако су ова три часна борца прве категорије, један од њих одликован медаљом за храброст, своја права остварили на потпуно законит начин. Поступак законитости проведен у Фонду ПиО. Оно што мене потврђује као човјека и мој морал, јесте то да оптужене на расправама, које су вођене маратонски на Сокоцу нису никада споменуле моје име. Значи нисам вршио притисак на њих, госпође су радиле по својој савјести и ја им на томе честитам. Неможе све стати у ово писмо око тог случаја, јер је заиста преопширан ко је у њему све учествовао и шта су чи били мотиви око тога. Ја сам навео само вође, а помагаче неком другом приликом. Оно што је битно, само ћу споменути једног помагача а то је Ђокићева предсједница подјељене комисије, извјесна Милена Мајсторовић, која је била у сукобу интереса жена кршила закон, а тобоже она дијели правду. Ето подјелила је, лично мотивисана својим стаусом награђена за удобну фотељу у Агенцији Осигурање. Да је иста била у сукобу интереса то је објавио Блиц РС од 7.10.2013.год.на страни 2. у задњем пасусу. Дали има правне државе? За овај монтирани процес да стварно неко одговара, дали ће неко поднијети оставку као морални чин због свега овога? дали ће се неко извинити због свега овога Зорану Мастилу, његовој породици ослобођеним госпођама које су само радиле свој посао, часним борцима РС, јавности РС која је смарана и слуђивана неистинама, трачевима? То очекујем од вођа овог намонтираног и непоновљивог трагичног пројекта. На крају као морални и најблажи чин што могу урадити јесте да због свега овога, поднесу оставке одмах: Петар Ђокић, Младен Милић, Милорад Солаковић, Милена Мајсторовић. А да се против изманипулисаног Славка Васића, поведе дисциплински поступак за прекорачење овлаштења, као и невиђене конструкције коју је правио приликом подношења кривичне пријаве против сада већ ослобођених госпођа. Питам се, дали медији, бар они који су ово преносили у негативном контексту, имају сада храбрости и смијули да сада објаве позитивну вијест и тиме побришу сву неистину која је била око овог случаја. То требају бар због јавности и грађана РС. Прави је гријех ово необјавити, утолико прије што је ово тужна истина једног малог и тада политички незаштићеног појединца, који се суочио са нагрубљим и неподношљивим шакалима. У њима је тада становао огромни отров, који су имали намјеру испоручити Зорану Мастилу и његовим најмилима, за сада нису, али мислим да ће и даље покушавати. Захвалан свима који ову причу разумију, и предоче је широј јавности.“ С поштовањем, доц. др Зоран Мастило Факултет пословне економије Бијељина